Sutra se obeležava dan kada je na svet došla slavna Junis Kejtlin Vejmon, koju je svet upoznao kao Ninu Simon
Slavna muzička diva rođena je 21. februara 1933. godine u Trojonu, u Severnoj Karolini, a već s tri godine je pokazala da ima dar — po sluhu je svirala klavir! Budući da je odgajana u religioznoj porodici, prve muzičke korake napravila je u crkvenom horu koji je vodila njena majka, a ubrzo je s privatnom tutorkom počela da uči da svira klasičnu muziku. Tada se razvila njena ljubav prema Šopenu, Šubertu, Betovenu i Bahu.
Već s 10 godina imala prvi veliki nastup u gradskoj biblioteci, gde se susrela s prvim ovacijama, ali i još nečim: rasizmom. Njenim roditeljima je, naime, rečeno da moraju da napuste prvi red kako bi se tu smestili ljudi bele puti. Kako se kasnije pisalo, to je bio vrlo traumatičan trenutak u njenom životu, a najverovatnije i jedan od ključnih za njenu borbu za građanska prava i ravnopravnost, po kojoj je bila poznata.
NE PROPUSTITE
Budući da je pevačicina porodica bila vrlo cenjena, a njen talenat rano prepoznat, cela zajednica u kojoj je živela prikupila je novac za njenu stipendiju kako bi Junis nastavila školovanje u Njujorku nakon srednje škole. Baš kada je pomislila da će joj san biti ostvaren i nakon što se cela njena porodica već preselila u ovaj grad, ona je odbijena od strane jednog koledža. Kako je ova diva kasnije tvrdila, razlog je bila njena boja kože.
Budući da je morala da digne ruke od klasične muzike, Junis tada pravi veliki zaokret — počinje da peva u barovima i počinje da koristi ime Nina Simon: spoj španske reči koja znači "mala" i imena glumice Simon Sinjore.
Prvi album — Little Girl Blue — objavila je 1958. godine, a odmah je postigla ogroman uspeh i prodala ga u više od milion primeraka. To je bio veliki početak jedne bogate i plodotvorne karijere, budući da je Nina kasnije izdala više od 40 albuma, i to samo studijskih!
Kako je istakla u autobiografiji objavljenoj 1991. godine, kritici tadašnjeg vremena je bilo teško da je smesti u poznate okvire jer je izdvodila popularne pesme u klasičnom stilu, i to upotrebom klavirskih tehnika inspirisanih džezom. Kao da to nije bilo dovoljno, ona je u svoj opus ubacila i dečiju i duhovnu muziku!
NE PROPUSTITE
Motiv rasizma pojavljuje se u njenoj muzici tek na albumu Nina Simone in Concert, gde se pesmom Mississipi Goddam osvrnula na ubistvo aktiviste Medgara Eversa i napad na jednu crkvu u kojoj je stradalo četvoro afroameričke dece. Očekivano, ovaj album naišao je na loš prijem na jugu Amerike, ali to nije obeshrabrilo Ninu, koja je do kraja života nastavila da se bori za prava svoje zajednice i svojom muzikom podiže svest o rasnoj nejednakosti.
Bila je u kratkom braku s Donom Rosom, a potom se udala za bivšeg policajca Endija Stroudona, koji je postao njen menadžer. S njim je 1961. godine dobila ćerku Lizu Selest, koja je i sama postala pevačica, a za umetničko ime je odabrala — Simon.
Iako ju je pratio glas žene vrlo nezgodnog karaktera — vazdušnom puškom je pogodila komšijinog sina jer se glasno smejao, pucala je na izvršnog direktora svoje izdavačke kuće jer je tvrdila da ju je pokrao i imala niz agresivnih ispada, ona je tvrdila da je sasvim drugačija. Bila je daleko osetljivija nego što je često delovala, a danas je poznato da joj je život otežavao bipolarni poremećaj.
Razočarana zbog prijema njenih društveno angažovanih pesama, 1970. godine je napustila SAD i preselila se na Barbados, a kod kuće je ostavila burmu, što je njen suprug i menadžer shvatio kao kraj braka. Kako se kasnije pisalo, on je imao potpunu kontrolu nad njenim finansijama i pevačica nije nikad znala koliko je zapravo zaradila.
S Barbadosa je produžila na evropsko tlo — živela je u Švajcarskoj, Holandiji i, na kraju, u Francuskoj, gde je preminula 21. aprila 2003. godine. Pred sahranu je na njenu adresu stigao veliki buket od Eltona Džona s porukom "Bila si najveća i ja te volim".
NE PROPUSTITE
