Od kad je reditelj Emir Kusturica (56) pre više od tri decenije ušetao na mala vrata domaćeg filma, svima je bilo jasno da će ostaviti dubok trag na polju režije. Njegov život, obitavanje na različitim prostorima zemljine kugle i neosporni talenat izazivali su intrige, polemike i rasprave ponajviše zbog izuzetne smelosti našeg reditelja da o svakoj temi govori otvoreno i do kraja. Ni godine nisu promenile njegov stav, te tako Kusturica i danas ume da uzburka strasti, baš kao što je to nedavno učinio svojim novim internacionalnim projektom, igrano-dokumentarnim filmom koji snima sedam režisera, o isto toliko religija, a deo koji se odnosi na pravoslavlje poveren je Kusturici. Iz tog razloga Emir se 28. septembra zaputio u Trebinje gde će sve do 7. oktobra igrati glavnu ulogu, ali i režirati dokumentarac koji još nije dobio naziv.
- Pravoslavlje je deo u filmu koji je meni poveren za snimanje. Moja ekipa je obišla sve značajne pravoslavne lokalitete od Ljubinja do Trebinja i svi na kojima radimo pažljivo su odabrani i pregledani - istakao je reditelj koji ovaj put neće samo sedeti iza kamere, već će morati da pruži svoj maksimum i ispred nje i okušati se i kao glumac. Iako mu to nije prvi put, sada će dočarati lik pravoslavnog monaha, a to je ponovo bila tema koja je naterala mnoge da se upuste u žustre rasprave o Emirovom poreklu, ali je oživela i sećanje na period kada je promenio veru i izabrao da mu kršteno ime bude Nemanja.
- Na Balkanu je i za umrlima trka zato što je ideološka, religijska i etnička pripadnost pomešana na maloj teritoriji. Da se to ne bi desilo i meni, odlučio sam da primim pravoslavlje. Nisam znao da će moje krštenje izazvati buku, ali bio sam glup i trebalo je to da pretpostavim. Kada sam shvatio da ne mogu ostati neutralan, zbog bolje budućnosti svoje dece, odlučio sam da se vratim pravoslavlju koje je nekada bilo vera moje porodice. Nisam ja nikakav veliki pravoslavac, niti Srbin, nego Hercegovac - rekao je dvostruki dobitnik Zlatne palme na prestižnom filmskom festivalu u Kanu kojeg često opisuju i kao čoveka koji svoja pravila stvara sam i živi po njima.
- Nemam nikakva pravila. Poštujem samo prirodan autoritet, ali manje-više to se nekako podrazumeva. U razgovoru uvek primirim ponekad ostrašćenu prepirku. Kod mene ne postoji hijerarhija koja je uspostavljena formalno, nego se sve dešava prirodno - kaže Emir koji je do sada za svoj dom birao Mokru goru, a možda se nakon izgradnje Kamengrada u Višegradu u čast pokojnog nobelovca Ive Andrića preseli na teritoriju Bosne i Hercegovine gde je i rođen 24. novembra 1954. godine.
- Mesto kao što je Mećavnik teško je naći jer ga poput nekih čuvara okružuju planine. Dugo sam tražio prostor gde ću se skrasiti i pošto nemam potrebu da živim u gradu, ovo je predstavljalo idealan izbor - priča reditelj i objašnjava da uprkos svemu nije težak čovek kako ga često opisuju.
- Ljudi imaju takav utisak zbog mog izgleda koji je posledica teškog buđenja. Uglavnom sam umoran pa delujem namršteno i neraspoloženo. Pojedinci misle i da sam alkoholičar što nije tačno - zaključuje reditelj.
Moni Marković
