U ovim godinama nije sigurno ni slutila da neće postati inspektorka, već će njen život krenuti sasvim drugim tokom.
U pitanju je Isidora Bjelica.
- Sećam se dana kad je tata napravio ovu fotografiju. Stajala sam u svetloplavom kaputiću i tata je glumio da me intervjuiše. "I kad porasteš šta ćeš biti? Balerina? Glumica?"
"Policijski inspektor" - odgovarala sam kao iz topa!
Podsećamo, poznata spisateljica Isidora Bjelica već godinama se borila sa rakom, a o tome je često pričala za medije, a o svom zdravstvenom stanju gotovo svakodnevno je obaveštavala javnost putem društvenih mreža.
Spisateljica je tokom najteže borbe sa svih strana dobijala podršku koja joj je i te kako značila, pa je više puta istakla da je neizmerno zahvalna svima koji se mole za nju.
- Samo je bezuslovna ljubav istinska ljubav, sve drugo je patologija... želim da vam kažem svima hvala - hvala mojoj najdivnijoj porodici, mojim prijateljima, mojim čitaocima, onim koji se mole za mene i šalju mi reči ljubavi, ali hvala i mojim prividnim neprijateljima i onima koji su mi zamerali sve i svašta, jer sam od njih toliko naučila koliko su sukobi besmisleni a povređenost samo moja nerazrešena sujeta. Hvala i ovoj teškoj bolesti zbog koje sam osećala i najstrašnije bolove i očaj koji nisam verovala da ljudsko biće moze doživeti jer sam tek preko tog bola saznala šta je ljubav i koliko ste svi divni i koliko je Bog milosrdan kad sam okružena takvom dobrotom... Želim da vam zahvalim svima jer je od tolike vaše ljubavi moje srce naučilo da voli bez zahteva i zamerki... Jer je od tolikog bola moja duša spoznala da u ljubavi nema šta ni da se oprosti, jer ljubav se nikad ne ljuti i ne zamera. Ponekad sam bila toliko očajna da sam se pitala zašto moram da trpim toliku fizičku i duševnu patnju, a onda sam shvatila da me je baš taj bol naučio da se ne ogledam u svom zamagljenom ogledalu nego u vašim čistim očima, a tamo sam videla vaše divne duše koje su gledale mene... To je izlečilo moje srce koje su mučile mnoge stvari... Probudiš se jedno jutro i shvatiš da nemaš nikome ništa da zameriš, pa čak ni sebi jer ne može čovek da se ljuti što ne razume, što ne shvata, jer uporno traži istinu u svom parčiću zamagljenog ogledala... I tek kad zamenimo svoje malo ogledalo beskrajnom kristalno čistom dubinom očiju drugih ljudi koji dodiruju naš život razumećemo tajnu bezuslovne ljubavi... Hvala - napisala je jednom prilikom Isidora.