njegova priča

DALI SU MU 20% ŠANSI DA PREŽIVI, NA KISEONIKU JE BIO 23 DANA: Bane progovorio o svojoj borbi za zdravlje i život

0

Estradni menadžer Bane Obradović posle velike borbe je uspeo da pobedi smrtonosni virus korona. Čovek koji već nekoliko decenija organizuje najveće koncerte u Srbiji proveo je 23 dana u "crvenoj zoni" odeljenja za Pulmologiju Kliničkog centra boreći se za život.

foto: Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić

Bane je progovorio o svemu što je preživeo i priznaje da nije ni slutio kakva nevolja će ga zadesiti.

 

- Krajem marta mi je bilo baš loše. Nekoliko dana imao sam visoku temperaturu, osećao sam malaksalost i tresla me je groznica. Otišao sam kod lekara i ne pomišljajući da imam, u tom trenutku, "najgoru svetsku neman" - koronavirus. Odveli su me na Kliniku za pulmologiju, a jednog sina su mi poslali na Beogradski sajam jer je bio pozitivan na kovid-19 - ispričao je Bane.

 

1 / 4 Foto: Damir Dervišagić

 

Šta se dešavalo kada ste stigli u bolnicu?

 

- Smestili su me na intenzivnu negu, u takozvanu crvenu zonu. Tu su ležali najugroženiji pacijenti. Kada su mi saopštili da imam koronu, psihički sam pao. Užasno mi je bilo! Ne znam ni kada ni kako sam se zarazio. Pazio sam se, nigde nisam izlazio niti sam se viđao s ljudima - rekao je Obradović.

 

Koliko ste ležali u bolnici?

 

- Ukupno 23 dana i sve vreme sam bio na kiseoniku. Nisam znao da li je napolju dan ili noć, jedino što sam slušao je zvuk respiratora pomešan sa uzdasima pacijenata. Primao sam šest infuzija dnevno i između osam i jedanaest tableta, smršao sam 15 kilograma. Merili su mi pritisak na pola sata i svakog dana sam dobijao injekciju u stomak da mi se ne zalepe creva.

 

Nastavak na sledećoj strani.

 

foto: Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić

Đorde David, koji je takođe preležao kovid-19, izjavio je da su vam lekari davali 20% šanse da preživite.

 

- Đorđe David je moj prijatelj i drago mi je što je i on ozdravio. To koliko sam zaista bio u opasnosti, saznao sam tek pred izlazak iz bolnice. Rekli su mi da sam u jednom trenutku disao tek toliko koliko je bilo potrebno da živim. Glas sam potpuno izgubio, tek kasnije mi se vratio. Sada snagu vraćam svakodnevnom šetnjom, jer zbog dugog ležanja nisam mogao ni da hodam.

 

Koliko vam je u najtežim trenucima značila podrška porodice?


- U bolnici mi se vratila želja za životom tek kada sam dobio pismo supruge Jovane, sa fotografijom naše porodice. Ta njena poruka je bila izuzetno dirljiva, sa puno pozitivne energije usmerene ka meni.

 

 

 

makonda-tracker