Njena životna priča je isuviše teška i tužna, a sada je javno progovorila o svim svojim borbama.
Milica za sve to vreme nije saznala ko su joj roditelji, a u nekoliko navrata izjavila je kako joj je sada najteže da priča o ovome, jer priča javno.
U teškim situacijama sam klela svoju majku što nas je ostavila. Ta žena nas je brutalno tukla za neke mizerne, dečje stvari i želim da poručim svoj deci koja imaju roditelje da ih cene i da budu srećni što ih imaju, jer to je stvarno najveće bogatstvo. Sve ostalo smatram da je nebitno i prolazno. Uvek sam u životu gledala ono što imam, a ne ono što nemam. Mnogi moji prijatelji ne znaju ovo, ne znaju moju priču, jer ne želim da me etiketiraju.
Milica je ispričala kako ona i sestra nisu imale vodu, kupale su se u buretu sa kišnicom i preživljavale u jako teškim uslovima.
Centar za socijalni rad nas je obišao tri puta. Svi su znali da nas ta žena maltretira, niko nije reagovao. Imala sam strah od te žene, imam ga i danas. Kada su me pitali, rekla sam da ne želim da je tužim, ali smatram da je to prošlo i te kako nekažnjeno. Znam da mnoga deca prolaze pakao u tim hraniteljskim porodicama, smatram da je to jedan biznis - nastavila je.
Kad sam došla u Novi Sad, u treću hraniteljsku porodicu , rekli su mi: "Milice, našli smo vam porodicu". Rekli su mi da mi mama nije živa, da je umrla pre sedam godina. Ja to nisam znala. Ubrzo nakon toga je preminuo moj deda. Majčinu sliku sam prvi put videla na grobu. To je bio jedan od mojih najtežih trenutaka u životu, jer nisam morala tu da je upoznam. Saznala sam da mi je otac bio u zatvoru, imao je problema s alkoholom. Bio je na štakama, koliko znam...
Kasnije joj je preminuo i otac, saznala je da ima još puno braće i sestara sa majčine strane, a brata je upoznala na neočekivani način...
Nastavak na sledećoj strani.
