Njena životna priča je isuviše teška i tužna, a sada je javno progovorila o svim svojim borbama.
Takmičarka Milica Kemez je u rijalitiju "Zadruga 3" ispričala životnu priču na koju niko neće moći da ostane ravnodušan. Njena ispovest rasplakala je sve učesnike rijalitija, ali i gledaoce.
Ovo je njena priča...
Nije mi bilo u planu da pokrećem tu temu, pogotovo ne sama. Nisam spremna sve da iznesem...ali... Verujem da ovo nije prijatno nikome da sluša, jer verujem da svi ovde imaju neku svoju priču, i tešku priču.... Ja bih volela da sam jača, ali nisam...
Od treće godine sam u Domu za nezbrinutu decu u Beloj Crkvi. Bez ikakvog obrazloženja. Želim da budem jaka zbog sve te dece, pre svega. Odatle smo sestra i ja uzete u jednu hraniteljsku porodicu, čini mi se da sam imala 4 godine (sestra je starija 2 godine). U toj porodici je bila samo jedna žena, nije imala svoju decu, pa se time bavila... Bila sam jako mala i tu ženu sam nazivala majkom. U početku je to sve bilo ok, ali dosta toga se ne sećam, jednostavno sam potisnula negde. Do pete godine se ne sećam - pričala je Milica.
Moj život u toj hraniteljskoj porodici je trajao 11 godina. 11 godina jako teškog života u kojem smo sestra i ja bile zlostavljane na svaki mogući način, i psihički i fizički - plakala je Milica.
Za 11 godina niko od moje familije nije pozvao da pita da li smo sestra i ja žive. Ne znam kako je Centar za socijalni rad dozvolio to ženi koja je psihički nestabilna, agresivna, koja nas je držala u kući i ispirala nam mozak... Non-stop nam je govorila da su nas ostavili, da nemamo nikoga, nametala nam je mržnju prema biološkim roditeljima - jecala je učesnica Zadruge.
Nastavak potresne ispovesti na sledećoj strani.
