Njena životna priča je isuviše teška i tužna, a sada je javno progovorila o svim svojim borbama.
Sve sam nekako to pregurala, jer sam imala želju za životom i preživljavanjem. Odlučila sam da studiram, upisala sam Višu poslovnu školu u Novom Sadu, jer sam imala trogodišnju frizersku. Želela sam da nadograđujem svoje obrazovanje, da se izdignem iz te cele situacije, da budem neko... U trećoj hraniteljskoj porodici ta žena me je naučila da se ponašam, da budem dama, da budem žensko. Zahvaljujući toj ženi nisam skrenula s puta. Na kraju se to odrazilo na moje zdravlje... Međutim, nisam više mogla da budem u toj kući u kojoj sam bila, recimo, Pepeljuga.
Odlučila sam da budem hrabra i da odem. Sestra je studirala u Beogradu, dolazila je jednom mesečno u Novi Sad. Otišla sam tada na ulicu. Pozajmila sam novac za prvu kiriju, počela da radim u drugom frizerskom salonu... Bilo mi je jako teško, ali pregurala sam to. Uvek sam bila nasmejana, išla od posla do kuće peške, imala 200 dinara u džepu... Studirala sam i radila, bilo je dana kada nisam imala za hleb, nije me sramota toga. Malo po malo, napredovala sam - ispričala je Milica koja je kasnije odlučila da ode iz zemlje, iz Srbije, i to uradila sa 100 evra u džepu.
Moja želja za uspehom bila je veća od bilo kog straha. Tek sad kad vidim sve, ne mogu da verujem da sam bila tako hrabra. Otišla sam u Švajcarsku, može to neko nazivati hostesa, promoterka, animir dama... Tamo sam radila dve godine, štedela da otvorim svoj salon, to me i držalo... - nastavila je Milica, koja je u tome kasnije i uspela, i sada njen salon radi već dve godine.
NE PROPUSTITE
