Svi ga vole!
I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno - Druže saobraćajnu pokaži.
Kažu mom ocu:
"Lalo, njegov je lepo piše ovde.
"Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira".
Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše. Iako je kasnije uspevao da se snađe i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siromaštva je bio neuhranjen, a zbog neuhranjenosti nije mogao da se upiše u vojnu šoklu.
"Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto", priča Berček.