Domaćini su širom otvorili vrata i iskreno govorili o njenom detinjstvu!
Aleksandra Prijović u Bajšu je kao mala odlazila, kažu, svakog vikenda! U ovoj kući sada joj žive otac Nedeljko, baba i deda, koji nisu skrivali nikakve detalje njenog odrastanja pošto su kamere pustili preko praga.
"Svakog vikenda je tu bila. Mama je preda nama, pa bude ovde i onda je vodimo na granicu, ona je preuzme... Mama ako je išla da radi ona je znala da je tu najsigurnije. Nazove i kaže: 'Deda, dođi' i deda sve ostavlja. Sa mnom je išla da radi, ja sam radila u klanici, i ja sam htela da vidi kako se radi. Ona je išla celu nedelju posle toga. Svaki dan. Ja nisam baš dozvolila sve što hoće, ali deda, to nema", pričaju s osmehom na licu Aleksandrini baba i deda, pa nastavljaju:
"Pevanje je bilo na prvom mestu. Dosta nas je slušala, kad je stan trebala da uzme, nas je zvala. Ležali smo jednom tu na travi i ja sam se pravila da ću kao dedu tući. Ona me je ugrizla, pa mi kaže - šta ću kad si bila bezobrazna."
Nastavak na sledećoj strani!
"Kad god je došla, tu su je čekali drugari i drugarice. Volela je da luta, da ide negde. Dole je bio neki kafić i ja čekam celu noć, da ne ide sama. Volela je da peva, to se videlo da je njen život. Jako je bio lep osećaj kad se pojavila prvi put na televiziji. Danas je već formirana žena, a tada je bila tvrdoglava, to što hoće, mora da dobije. Koliko sam mogao ja sam učinio da bude u dobrom društvu, ona je volela da izlazi, ja sam jedinac kao i ona i onda dođe ovde i trči za društvom", rekao je Aleksandrin otac.
Pošto je videla kuću i čula reči svojih najbližih, Aleksandra je progovorila o porodičnoj dinamici, te tome kak oje nekada sve to izgledalo.
"Ja se sećam, ona krene - a nema šanse, ja je čujem i ustajem ja! Volela sam da idem sa njom na posao. Volela sam i da izlazim. Imala sam par drugara, a tata je uvek bio tu sa strane, nije me puštao samu. On je uvek bio ispred ili unutra, baš je pazio na mene. Mlada sam bila, žensko, dobra je to bila odluka. Nedavno sam išla baš tim putem, a dugo nisam prolazila i baš sam se setila svega toga. 15 godina su oni mene tako vozili, ali stalno sam ja išla ovamo-tamo, volela sam da idem kod deke, bake i tate..."
"Deka je bio... zato sam i vezana toliko za njega. Oni stalno dolaze, stalno ih zovem i ja ih teram, oni neće, da imamo svoj mir, ali ja volim. Jako se radujem kad vidim osmehe na licima kada vide bebu. Meni nije bilo lako, želela sam da mama i tata budu zajedno, no, to nije bilo moguće, ali svi su me razmazili. Gledali su baš zbog toga da mi pruže veliku ljubav. Tata nije bio strog, kod njega je sve moglo, samo na lep način", ispričala je pevačica.
NE PROPUSTITE
