Zanimljivi podaci o čuvenoj pesmi "Uvenuće narcis beli", koju je maestralno otpevao Šaban Šaulić...
"Idem sa Slavije do Zelenog venca da se vidim sa devojkom. Na Slaviji babe iz Belog Potoka prodaju cveće. Meni se dopali beli narcisi. Uzmem buket, sednem u trolu i siđem na Terazijama, pa kroz Sremsku do Zelenjaka. Dođem u prodavnicu gde je ona radila, a nje nema. Dva je sata, oni rade do tri. Zakasnio, ona već otišla", ispričao je Laki.
U prodavnici gde je bila zaposlena ta devojka radio je i njegov zemljak, izvesni Žika.
"Reče mi Žika da uđem. Bio je neki stočić gde su zaposleni pili kafu. U to vreme je popularan bio vinjak. Pita me Žika šta ću da pijem, kažem mu: "Vinjak". Sednem za taj sto, a njena slika na stolu. Kažem ja njemu: "Žiko, ja sam zadovoljan i slikom! Daj mi samo neku vazu da ubacim ovo cveće". Ubacim narcise, popijem vinjak. Pita me hoću li kafu, kažem da neću. Već je petnaest do tri, radnja se zatvara, vreme je da pođemo. Izlazimo iz radnje, a Žika u jednom trenutku kaže: "Bane, stani. Idi uzmi cveće, UVENUĆE!“ Kažem mu: "Nek uvene, to je za nju. Kad dođe u ponedeljak, ako su uveli, tako je moralo da bude. Narcisi će kad-tad uvenuti", izrekao je Laki, pozdravio se sa Žikom, pa krenuo peške uz Prizrensku ka Beograđanki.
"Nisam žurio, bilo je tri sata, a ja radio tek od pet. Idem tako i do Moskve već napišem prvu strofu: "Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mogo svoju čežnju skriti, mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti." Stižem u Beograđanku, presvučem se, pa uzmem papir i olovku, izađem na terasu i dovršim pesmu.
Nije prošlo pet minuta, kad ono...
Nastavak na sledećoj strani...
