Pre tačno tri godine otišao je velikan srpskog glumišta.
Prvo čega se svi setimo kada ga spomenemo su njegove izvanredne uloge.
Flojda, Prleta, Flojda, pevača iz autobusa firme “Krstić i sin”, Stoleta Haringu, Popaja, Karuza, Janka, Pavla Isakovića, Labuda, Hadži Zamfira, kao i lik Žila Rimea iz “Montevidea” pamtićemo po Draganovim vrsnim interpretacijama.
Ipak, mnogi će ga se sećati po prvoj glavnoj ulozi u jugoslovenskom filmu “Kad budem mrtav i beo” koga se uvek prisećao: "Svog prvog filma uvek se rado sećam.
Pre moje prve glavne uloge u "Kad budem mrtav i beo" igrao sam već u dva filma. Jedan, "The One Eyed Soldiers", bio je u koprodukciji s Italijanima i Englezima i radio se u Avala filmu, koji je tad bio gigant u evropskom smislu. Igrao sam gangstera koji govori engleski jezik i to je u stvari bio moj prvi film. Tad sam prvi put otišao preko granice, bio sam u Rimu u velikom poznatom studiju Činečita. Odjednom sam s prvim filmom zaplivao u velike vode. Nakon toga usledio je film "Deca vojvode Šmita", priča o sedmorici momaka i isto toliko devojaka koji se nakon dugo vremena opet sreću. U tom filmu me je zapazio Žika Pavlović i ponudio mi ulogu u "Kad budem mrtav i beo". To je bio ulazak na velika vrata i početak moje karijere."
Ostvario je brojna priznanja za života, i mnoga humanitarna dela o kojima nije nikada preterano govorio ali su, kao i sve što je dobro, našla način da se za njih pročuje i da se rodi još jedan razlog da nam svima ostane najlepše sećanje na Gagu.
Ljubav prema glumi datira još od osnovne škole.
Sve je počelo još u osnovnoj školi kad su me, da tako kažem, otkrili kao glumca. Još tad sam učestvovao u raznim priredbama. Dobro sam čitao, mnogo sam voleo srpski jezik, a kasnije i književnost, tako da su mi nudili recitacije, skečeve… Posle sam bio i član kulturno-umetničkog društva, i tako je nekako sve počelo. Bez završene srednje škole, s nepunih 17 godina, polagao sam prijemni na Akademiji i primili su me, na veliko čuđenje mojih roditelja. Tako da sam uštedeo dve godine školovanja, za koje ne smatram da bi mi bile nepotrebne, ali pošto sam posle fakulteta brzo počeo da radim, nisam osetio neki nedostatak što sam propustio veliku maturu."
Jedna uloga ga je posebno promenila i snažno uticala na šta se mnogo ponosio.
Igrao je Janka Bugarskog, odnosno Džimija Barku, u ostvarenju Živojina Pavlovića:
"Ja ima poverenja u mene. Ja meni verujem, ali nije uvek tako bilo. Sećam se, prvu ulogu dobio sam od Žike Pavlovića. Igrao sam momka, pevača bez sluha, toliko sam se saživeo sa ulogom da ni dan danas nemam sluha. Stalno pokušavam da zapevam kao pre tog filma, ali ne ide! " - "krivio" je Gaga Džimija Barku za svoje nemanje sluha, u jednom intervjuu 1975. godine.
Manje poznat podatak publici o njegovoj kratkoj biografiji je i taj da je njegovo pravo ime bilo Dragoslav a ne Dragan, te da je rođen 20. avgusta 1943. godine, i da je imao starijeg rođenog brata.
Odrastao je na Crvenom krstu, Zanimljivo je i to da je rođen iste godine kad i Robert de Niro, Kristofer Voken, Ben Kingsli...
Dragan je od malena bio zaljubljive prirode, ali je često patio zbog ljubavi kako je jednom prilikom naveo:
Mi kao deca nismo imali igračke i druge propratne rekvizite, kao što su lopta i trotinet, ostalo nam je da raspirujemo maštu i da se od malih nogu zaljubljujemo u školske drugarice. Svako od nas bio je vitez koji se borio za nečiju maramicu. Ne znam tačno kad, ali sećam se da sam kao klinac vrlo rano počeo da se zaljubljujem, s pravim patnjama. Bio sam ostavljan više nego što sam bio voljen, ali to sve spada u istoriju ljubavi."
Svoju životnu ljubav pronašao je kada je upoznao baš nju.
Kad sam prišao Mileni, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam vidio ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tad uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja."
Njihova ljubav trajala je narednih 45 godina. Svi su im zavideli na tome. Milena i Dragan su bili primer jednog srećnog, skladnog, normalnog braka, prepunog ljubavi i topline. Važili su za jedan od najlepših parova u tadašnjoj Jugoslaviji.
Venčanje im je bilo u skladu sa profesiom, vrlo zanimljivo i neobično:
Venčanje je bilo simbolično. Venčali smo se 1971. godine, na snimanju novogodišnjeg TV filma Kako su se volele dve budale, po tekstu Duška Radovića, u režiji pokojnog Ace Đorđevića. U pauzi između snimanja, tražili smo dodatnih sat vremena, otišli u Opštinu Vračar i sklopili brak“- ispričao je jednom Gaga.
Iza njega je ostalo sijaset ulooga koje će biti uzor i budućim generacijama.
Na današnji dan pre tri godine napustio nas je jedan od najvećih, legendarni Dragan Gaga Nikolić.
NE PROPUSTITE
