icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Životna priča - Čak Noris: Ponosan sam što su mi unučići stariji od dece

Mada o glumcu Čaku Norisu kruži legenda da je najjači na planeti, svoje emocije nije umeo da prikrije, pa iako je ludo voleo prvu ženu, strast prema nežnijem polu donela mu je razvod, vanbračnu ćerku, a potom i novi brak sa dosta mlađom suprugom

Podeli:

1 / 11 Foto: Guliver Getty Images

Kada bi neko sakupio i napisao sve šale koje su nastale o sedamdesetogodišnjem glumcu Karlosu Reju, poznatijem kao Čaku Norisu, mogao bi da objavi sabrana dela na nekoliko hiljada stranica. Iako ga mnogi doživljavaju kao nemilosrdnog, okrutnog, jakog i nadasve pravičnog čoveka, on je u suštini veoma emotivna ličnost čija su sirova hrabrost i mišići oduvek privlačili pripadnice nežnijeg pola. Kroz život je naučio da novcem ne može sve da se kupi, ali i to da slava može preko noći da nestane. Najveće blago predstavljaju mu njegova deca, kako ona koju je dobio u dva braka, tako i vanbračna, uz koje svaki put podetinji i vrati se u prošlost kada je kao mali učio prve karate udarce ne sluteći da će mu oni obeležiti čitav život.

Rođen je 10. marta 1940. godine u Oklahomi kao najstarije dete Vilme i Reja Norisa, vozača autobusa i kamiona. Kada je napunio šesnaest godina, roditelji su mu se razveli, a on je sa dvojicom mlađe braće, Vejlendom i Aronom, prešao da sa majkom živi u Kaliforniji gde je počeo jedan od njegovih najtežih perioda u životu.

- Bio sam tiho i povučeno dete koje su ostala deca zbog ružnog izgleda maltretirala i tukla kako su stigla. Sve sam to trpeo, ne želeći da ih tužim mami jer je imala dovoljno svojih briga. Oca je napustila, jer ionako gotovo nikada nije bio kod kuće, a i mnogo je pio. Danima se nije treznio i često je bio nesnosan, a kada je prvi put podigao ruku na moju majku, otišli smo, bez da smo se i okrenuli. Ne mogu da kažem da mi u tinejdžerskim danima nije nedostajao, kakav god da je bio, bio mi je otac i ja sam ga na neki bolestan način voleo. Ipak, kao osoba mi se nije sviđao i zato sam se trudio da prekinem svaki kontakt sa njim - objasnio je Čak koji je u svojoj glumačkoj karijeri odigrao preko trideset pet akcionih filmova.

Kako bi pobegao od problematičnog društva i životnih problema sa kojima nije mogao da se nosi, prijavio se u američku avijaciju, sa kojom je 1958. godine otišao da se bori u Južnu Koreju gde je bio sve do 1962. Tu je izučio borilačku veštinu Tang Soo Do i dobio nadimak Čak, po kojem će ga kasnije upoznati obožavaoci širom planete.   

- U vojsku sam se prijavio kako bih na trenutak pobegao od nesređenog porodičnog života, a onda su me vrlo brzo poslali u Koreju, gde sam se svega nagledao. Navikao sam da su ljudi oko mene surovi, ali to je bilo previše. Svi su pili, a ja alkohol nisam mogao ni da smislim, jedino lepo čega se sećam jesu prekrasne žene i časovi provedeni u treniranju. Tokom četiri godine, koliko sam tamo ostao, naučio sam jednu veoma važnu stvar, a to je da je čovek sam, uvek, pa sve i kada ima partnerku ili decu. On je jedinka za sebe i uvek mora da se bori za svoju reč, položaj i samostalnost u svakom smislu te reči - istakao je Noris koji se iste godine kada je krenuo u vojsku oženio Dajanom Holeček, za koju i dan danas tvrdi da je žena njegovog života.

- Dajanu sam upoznao slučajno, neposredno pre nego što sam krenuo u Koreju, a onda smo se posle šest dana zabavljanja venčali. Iako sam je poznavao veoma kratko, tokom vojničkih dana pisao sam joj svaki dan. Sanjao sam dan kada ću je izljubiti, zagrliti, i to me je održavalo sve vreme. Kada sam se vratio kući, odmah je ostala u drugom stanju i rodila našeg prvog sina Majka. Ne mogu da opišem kako sam se tada osećao. Ceo svet je bio moj, imao sam savršen život, ništa više nisam mogao da tražim od Boga. Ubrzo posle Majka, rodio nam se drugi sin Erik. Kunem vam se, reč je o trenucima kojih se sećate uvek kada zatvorite oči. Pamtim sve, prvi zub, prvi korak, prvu reč... Eh, kada bi ostali deca celog života - seća se Čak.

Po povratku u rodnu Ameriku, otvorio je lanac karate klubova koje su pohađale mnoge poznate ličnosti poput Stiva Mekvina, Prislija Prislija, Boba Berkera.

Narednih nekoliko godina proveo je takmičeći se na karate turnirima, a onda je, kako bi prehranio porodicu, prihvatio ulogu u filmu The Wrecking Crew. Za ono što je pomislio da će mu biti samo dodatna zarada, ispostavilo se da će postati njegova profesija pomoću koje će kasnije zaraditi milione dolara. Ipak, iznenadnu radost koju mu je donela prva filmska uloga poremetila je vest od koje se dugo oporavljao.

- Išao sam po karate takmičenjima kada me je jedan producent video i upitao da li bih glumio u jednom akcionom filmu. Prihvatio sam ponudu bez razmišljanja jer sam kod kuće imao ženu i dvojicu sinova koje sam morao da izdržavam, što je u ono vreme bilo veoma teško. Ne mogu da kažem da smo bili siromašni, uvek smo imali hleb na stolu, ali sam ja želeo da pružim svojim mališanima sve ono što ja nisam imao, a uz to i da se školuju u najboljim školama. Međutim, kada je film premijerno prikazan i kada sam dobio prvi honorar, stigla mi je vest da je moj brat Vejlend poginuo u Vijetnamu. Bio je to trenutak u kojem sam shvatio da je život, koliko god se mi trudili da ga posmatramo sa vedrije strane, u suštini crn. Nisam od onih koji plaču nad svojom sudbinom, ali sam tada izašao iz kuće, otišao do jedne drumske kafane, seo za šank, popio prvo pivo u životu, a za njim i prvi viski, a onda sigurno dva sata bez prestanka plakao. Dugo sam sebi ponavljao da mog brata više nema, i koliko god da je razum prihvatao tu činjenicu, srce nije moglo. Čini mi se da sam čuo rezak zvuk onog trenutka kada se raspuklo - sa setom se priseća Čak.

Iako su mu se ubrzo otvorila vrata Holivuda, on je pored slave, iza njih zakoračio u svet poroka, skandala i tračeva, sve se nadajući da će s verom u Boga uspeti da se otrgne raskalašnom načinu života.

- Nikada nisam bio poročan čovek, ne pušim, ne pijem, ne drogiram se, a Los Anđeles je grad u kome vam je sve to dostupno i sasvim normalno. Neko vam nudi opijate kao što vam kaže dobar dan ili poželi srećan put. Verujem u Boga i zahvaljujući njemu i svakodnevnim molitvama, kao i odlasku u crkvu jednom nedeljno, uspeo sam da se oduprem svim tim demonima i da ih porazim na njihovom terenu. Ljudi su mi se čudili kada sam tokom snimanja, dok ostali glumci piju, stajao iznad njih i pričao im psalme koje znam napamet. Jedino mogu da kažem da su moj porok žene, ali to bi bilo isto kao kada bih rekao da mi je zaljubljivanje mana, a nije, zar ne? - naveo je glumac koji je napisao i nekoliko knjiga na temu religije, a čak je imao i emisiju na televiziji u kojoj je propovedao katolicizam.

Za kratko vreme postao je omiljeni glumac mnogih reditelja akcionih filmova koji su baš njega birali za uloge glavnih junaka, a samim tim postao je i uzor muškarcima širom planete. Ipak, pored ogromne popularnosti unutar njegove porodice usledili su događaji koji su mu promenili život.

- Kada mi je, početkom osamdesetih, prvi put stiglo pismo od dvadesetšestogodišnje devojke Dine koja je tvrdila da je moja ćerka i da želi da se vidimo, pomislio sam da je neka luda obožavateljka. Ipak, pošto sam na samom početku braka imao kratku vezu sa jednom udatom ženom, rešio sam da pristanem da se vidim sa Dinom. Čim sam ugledao tu najlepšu žensku osobu na svetu znao sam da je moja ćerka i već sutradan otišao sam u sud i priznao je. Mada je moja supruga to prihvatila i trudila se da me razume, znao sam da je taj novi momenat u mom životu bio početak našeg kraja - rekao je Čak koji se, od svoje prve supruge, razveo uz dosta svađe i buke.

- Teško je kada ste sa nekim u braku punih trideset godina, a onda otkrijete da je vaša veza samo navika i sve drugo, samo ne ljubav. Ja sam čovek koji ne može da živi bez telesnog zadovoljstva koje je protkano ljubavlju. Oprostite mi što sam muškarac od krvi i mesa. Otkako se pojavila moja vanbračna ćerka, bivša supruga je postala teška, namrštena i neverovatno mrzovoljna. Nije mogla da mi oprosti taj greh iz mladosti, iako je danima kroz suze govorila da će prihvatiti to i da će ponovo sve biti u redu. Na sudu smo se rastali u miru, bar sam ja tako mislio, ali je onda nastavila da priča ružno o meni gde god je stigla, i to me je neverovatno pogodilo. Meni je sve to teško palo, jer koliko god da smo se poslednjih godina mrzeli, ona je majka mojih sinova, bila mi je veliki prijatelj, a pre svega tri decenije bila mi je dobra supruga i domaćica - kaže Noris koji aktivno učestvuje i na političkoj sceni Amerike kao član Republikanske partije.

Od trenutka kada se razveo od svoje prve žene, pa narednih deset godina, glumio je u seriji Teksaški rendžer koja mu je donela mnogo novca i planetarnu slavu. Ne postoji država na zemaljskoj kugli u kojoj ona nije emitovana i po nekoliko puta. Potom je upoznao manekenku Dženu O‘Keli, u koju se zaljubio na prvi pogled.

- Kada sam video te duge noge nisam mogao da sakrijem svoje oduševljenje. Sećam se, sijala je u mraku, dok su joj oči svetlucale poput svitaca u tamnom žbunu. Nije mi smetalo ni to što je mlađa od mene dvadeset tri godine i što imam ćerku njenog uzrasta. Mogu slobodno da kažem da mi je čak i imponovalo što je i ona mene primetila - priseća se Čak prvog susreta sa svojom izabranicom, koja takođe ima jedan brak iza sebe i dvoje male dece.

U šezdeset prvoj godini postao je ponovo otac kada je njegova nova supruga rodila blizance Dakotu Alena i Danijelu Keli.

- Blizanci su preslatki, povratili su mi osmeh na lice, a imam i osećaj da sam se preko noći podmladio za dvadesetak godina. Nikada nisam verovao da čovek može toliko da se iznova raduje kad se ostvari u ulozi oca. Možda je to nekom smešno, a nekom ružno, ali ja sam presrećan što imam unučiće koji su stariji od neke moje dece. To je čudo prirode - sa osmehom navodi glumac.

Pored burnog ljubavnog života, Čak je i učesnik u mnogim raspravama koji se godinama vode po Sjedinjenim Američkim Državama, a najveći je zagovornik toga da svako sme da nosi oružje, kao i da je homoseksualizam bolest.

- Ovo je moja zemlja i ja je ponekad volim kao svu svoju decu. Baš iz tog razloga ne bih voleo da se homoseksualizam širi po njoj jer to nije normalno, to je bolest. Muškarac treba isključivo da ima odnose sa ženama, a ako misli da može bez toga, onda nek se lepo zamonaši i posveti se Bogu. Takođe, tvrdim da svaka porodica u SAD mora da ima vatreno oružje kako bi se zaštitila od devijantnih ljudi kojih ima na svakom koraku - govorio je ovaj sedamdesetogodišnjak o kome celom planetom kruže vicevi na račun njegovih filmova i njegove neverovatne snage.

- Prija mi što se ljudi šale na moj račun, jer po njihovim doskočicama ispada da sam najjači čovek na svetu. Ne postoji muškarac koji ne bi voleo da ga tako doživljavaju. Ipak, ne mislim da sam stvarno strah i trepet. Veliki sam emotivac koji obožava žene, romantiku i poeziju, ali ako me moji obožavaoci tako doživljavaju, neka. Omiljeni vic koji je smišljen na moj račun jeste sledeći: Dinosaurusi su jednom pogrešno pogledali Čaka Norisa, samo jednom! - sa osmehom završava legendarni glumac.  

Priredila: Aleksandra Dimitrijević

Tekst je objavljen u 236. broju magazina Story 30. marta 2010. godine.

Inicijalizacija u toku...