Zvonimir Đukić Đule: Nemiran rokerski duh

Od kada je na violini odsvirao pesmicu Plovi patka preko Save, Zvonimir Đukić Đule znao je da je muzika ono što najviše voli, a ubrzo potom počeo je da diše rokenrol
0
1 / 2 Foto: Privatna Arhiva

Frontmen jedne od najpopularnijih domaćih grupa Van Gogh, Zvonimir Đukić Đule, spletom okolnosti rođen je u Vrnjačkoj Banji, odakle su ga roditelji samo četrdeset osam sati kasnije odneli u Beograd. Odrastao je uz tri godine starijeg brata Ljubomira, koji je član benda Električni orgazam. Često je uletao u avanture koje se nisu uvek dobro završavale.

- U trenutku nesmotrenosti sapleo sam se, pao i nabio čelo na šiljatu sirenu komšijine vespe, pa i danas imam ožiljak. Ubrzo posle toga, ljuljajući se na ogradi svoje buduće škole, zaglavio sam domali prst, koji su morali da mi prišiju u ambulanti.

Pošto je oduvek pokazivao interes za muziku, u prvim razredima osnovne škole upisali su ga i u muzičku, gde je svirao violinu, koju je u trećem srednje zamenio električnom gitarom. Nadimak Đule dala mu je razredna, opominjući ga da prestane da dobuje po klupi.

- Topovsko đule, u šta to stalno pucaš – rekla mi je ona i tako me obeležila za ceo život.

 

Bejbi karton:

 

- Mesto i datum rođenja: Vrnjačka Banja, 9.7.1963. godine

- Težina i dužina na rođenju: To zna samo moja mama

- Prva izgovorena reč: Tu-tu za auto, pre prvog rođendana

- Omiljena bajka: Princeza na zrnu graška

- Omiljeni crtani film: Pink Panter

 

Tekst je objavljen u 133. broju magazina Story osmog aprila 2008. godine.

 

makonda-tracker