Glumica Ivana Panzalović prošla je kroz težak period kada je pre par meseci doživela pravu tragediju.
Njen verenik, plastični hirurg Srđan Cvetanović je pokušao da je ubije pa samom sebi presudio u stanu u naselju Dedinje.
Ivana je, na svu sreću, prošla bez povreda opasnih po život.
NE PROPUSTITE
Samo pukim spletom dobrih okolnosti iskobeljala se iz ruku napasnika i uspela da pobegne. Danas, nakon tragedije vodi, reklo bi se normalan život.
Ljubavna priča koju ste doživeli sa hirurgom Srđanom Cvetanovićem mogla da posluži kao scenario za ozbiljnu dramsku priču. Da li bi ste pristali mna tako nešto?
- Život piše scenarija. Ono što vidimo u pozorištu i na filmu oslikava stvarnost bez preterivanja. Svako emotivno iskustvo glumcima može da poslđi prilikom tumačenja likova i naša je sreća što smo u prilic da neke emkocije koje smo proživeli u privatnom životu pokažemo na sceni.
To je oslobađajuće. Doživela sam i ogroman bol i neizmernu sreću, a između te dve krajnosti sijaset nijansi najrazličitijih emocija. Pristala bih na svaku ulogu koju umem da opravdam. Ukoliko bi nekom scenaristi moj život bio inspiracija, to je u redu, ali krajnji produkt morala bi da bude plemenita, humana poruka.
Šta se sve promenilo nakon nemilog događaja?
Nastavak na sledećoj strani.
Prvih mesec dana bila sam fokusirana isključivo na psihofizički oporavak, što je bilo najteže. Slušala sam savete lekara i uglavnom mirovala. Želela sam da izbegnem ogromnu medijsku pažnju, da sačekam da se pračina slegne. Nisam izlazila iz kuće, čitla sam, gledala filmove. Vreme sam provodila sa porodicom, posećivali su me prijatelji i kolege, dobijala sam ljubav sa svih strana. Potom sam počela da treniram, da izlazim, i sve je postalo lakše. Želela sam da budem dobro, kako bi svi koji me vole bili srećni. Nemerljiva je podrška onih koji vas ne znaju lično i nemaju zadnje namere, koji zastanu, pokažu humanost i ohrabre vas samo jednom rečenicom. U proteklih pola godine shvatila sam šta je istinska sreća.
NE PROPUSTITE
