Iako je odrasla u porodici u kojoj se sve vrtelo oko mode, unuka Marija Prade nije imala nikakve afinitete da uđe u dizajnerske vode. Već tokom školovanja pravila je čudne poslovne odluke, što joj se tek kasnije "isplatilo", kroz specifičan dizajnerski izraz.
Kada je završila fakultet, Mjuča Prada počela je profesionalno da se bavi pantomimom u milanskom teatru Pikolo. Tokom '70. se zaljubila u glasnogovorništvo i burno se zalagala za prava žena, usput je stigla i da doktorira političke nauke, kao i da postane vlasnica male galerije savremene umetnosti.
Porodičnom biznisu priključila se 1978. godine iz puke revoltiranosti.
Godinama se trudila da objasni svojoj porodici kako posao stagnira i kako će Prada ostati upamćena samo po dosadnim kožnim tašnama – gotovo istim onakvim kakve je njen deda pravio kad je firma tek osnovana... a onda je odlučila da uzme stvari u svoje ruke i promeni sliku o Pradi iz korena! Drznula se da poljulja kožno kraljevstvo i od 1985. godine niko se više nije sećao kako je Prada izgledala nekada. Ova godina bila je jedna od onih ključnih prekretnica za modu na planetarnom nivou, jer je Mjuča '85. lansirala svoje čuvene crne najlon tašne.
NE PROPUSTITE
Uprkos tome što se javnosti sada iz perspektive modnog skeptika to ne čini kao bog zna kakvo postignuće, pojava ovih tašni odjekivala je na sva zvona. Odjednom su svi želeli da imaju ovaj krajnje jednostavan ruksak, od još jednostavnijeg materijala, koji čak nije imao nikakav logo! Od ovog trenutka postalo je jasno da se modna scena značajno menja.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
