Iako zbog posla živi u Rusiji, glumac Miloš Biković trudi se da praznične dane provodi u krugu svoje porodice, te tako s najmilijima i proslavlja najradosniji hrišćanski praznik.
U vašoj porodici se poštuju tradicionalne vrednosti. Kako se slavio Božić kada ste bili mali?
- Nisam baš oduvek vaspitavan u tom duhu. Duh ateizma je zahvatio i moju porodicu. Svi su u porodici bili ateisti kada sam se ja rodio. Verovatno im je trebala kazna Božija kao sto je moje rođenje pa da se vrate veri, kaže Miloš za Blic. - Šalu na stranu, postepeno smo svi, u potrazi za korenima, počeli da se vraćamo tradiciji.
Pošto zbog posla živite u Rusiji, da li vam u vreme praznika nedostaje dom? Često za velike praznike niste kod kuće. Da li se tada osećate usamljeno. Kako tada provodite praznike?
- Trudim se da budem kod kuće. Što sam stariji, sve mi više znači da budem sa svojima.
Postoji nekoliko verovanja kada su Božić i Badnji dan u pitanju. Od toga da se ne valja svađati do toga da bi trebalo da radimo ono što želimo da nam obeleži čitavu godinu. Pridržavate li se vi nekih verovanja?
- Ne volim rečenice koje počinju sa "valja se", to mi zvuči nekako paganski. Takva rečenica u mom tumačenju podrazumeva slepo verovanje u nešto bez razumevanja. Nije čovek sposoban da razume Božije puteve u potpunosti, ali pozvan je da njima ide koristeći svoju pamet isto koliko i srce.
Miloš Biković: I kriminalci mogu da budu pošteni
Vaš brat Mihailo je duhovnik i neko ko vam je oslonac u životu. Idete li kod njega da se ispovedate?
- Smatram da ovakva pitanja treba da ostanu deo privatnosti. I to najintimnije. Ispovest je važna, jer čovek tada smogne hrabrosti da izgovori Bogu, a i sebi, a pred svedokom u vidu sveštenika, istine koje ulepšava u svojoj glavi. Tek kad ih izgovori oseti njihovu težinu. I to ne svaki put.
