25. maj Dan D! Počinje više nego dramatično. Venčanje je zakazano za 13 časova. U 9.30 Dubravka i Karmen odlaze na šminkanje i frizuru. Moraju da dođu najkasnije do 12.30. Naravno, nema ih. Sa svakim minutom sve veća panika. Pre toga Dubravka mi je telefonom poslala poruku koje cipele da obujem i gaće da obučem i, naravno, radim sve kao što je rekla. U 12.45 mislio sam da venčanja neće biti. Dok se Dubravka i Karmen probijaju kroz neverovatnu gužvu penjući se strmim uličicama ka nama, bez šanse da nađu prevoz, pokušavamo da pomerimo venčanje za 15 minuta. Ana je neumoljiva, tamo ljudi čekaju u redu za venčanje. Matičar, muzikanti i svi ostali žure na sledeću tezgu... U 12.53 Dubravka i Karmen stižu. Ustajem i na Markov savet pravim grimasu koja bi trebalo da se zove osmeh, da ohrabrim buduću životnu saputnicu i bračnu drugaricu koja sa ostatkom žena trči da što pre obuče venčanicu. Obučen sam sav u belo, s malo plave na čarapama i crvenim cipelama.
Oko 13 časova bela haljina je obučena i trčimo ka crvenoj kući gde se čeka prevoz.
- Ima samo jedna crvena kuća na ostrvu, ne možete da promašite –rekla je Ana.
Samo iz naše kuće videle su se tri.
Dubravka, Marko, Simona i ja trčimo nizbrdo klizajući se niz vulkanski pločnik. Tragedija zvana pad visi u vazduhu. Crvene cipele od zmijske kože, ručno pravljene po meri samo za mene (radnja Taš iz Kopra), počinju da me ubijaju.
Kod crvene kuće ulećemo levo i upadamo u neku svadbu. Jeste tu zbog venčanja, pita me neko. Da. Ovo je privatna zabava, kažu odsečno dva grmalja na ulazu i mi shvatamo da smo uleteli na pogrešnu svadbu kod nekih Indijanaca... Indijaca.
Nastavlja se besomučna trka. Odnekud se pojavljuje Metka koja vuče sa sobom Laru svečano obučenu u roze haljinu. Turisti svih zemalja vrište od smeha kad je vide. Vade foto-aparate i koče Metku, koja nas šalje kod prave crvene kuće gde nas četvoro konačno upadamo u kola. Sto metara niz ulicu kombi čeka ostatak ekipe. Promašili smo prvo skretanje. Karmen se šminka u hodu. Za njom trči Metka s Larom na uzici. Za njom trče turisti koji bi da se slikaju s Larom.
Sporo se probijajući kroz gužvu, Dubravka i Metka su na vezi zajedničkim snagama pokušavajući da nađu izgubljene kumove. Na opšti užas, auto staje. Vozač nam objašnjava kako moramo svi zajedno da dođemo na mesto gde će se venčanje dogoditi. Ne verujem da će se dogoditi. Totalni sam pesimista.
Kombi sa izgubljenima stiže i dolazimo na prelep prostor, gde nas čekaju tri muzičara, dva fotografa, Ana i matičar, svi svečano obučeni. Jedva hodam, cipele me užasno žuljaju, ali nisam zato pustio suzu.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
