Story: Šta je to što su vas roditelji naučili, a vi to želite da prenesete i na svoju decu?
- Odrasla sam u provinciji i Šabac je za mene tada bio najlepše mesto za odrastanje. Nostalgično se sećam detinjstva i svega onog što sam ponela kada je reč o kućnom vaspitanju: tradicije nedeljnog ručka, da nikada ne obrukaš sebe i porodicu, da se zna kad ulaziš u kuću... Mislim da je sve to bilo veoma lepo i potrudiću se da te stvari prenesem na svoju decu.
Samo 4 meseca nakon što se porodila: Aleksandra Jeftanović očekuje treće dete
Story: Postoji li nešto što u vama izaziva bojazan kada je reč o odrastanju i vaspitavanju dece?
- Ono što me najviše plaši jesu nove tehnologije i društvene mreže... Ja nisam zavisnik od interneta i ne znam koliko ću to moći da pratim.
Story: Ko je stroži roditelj, vi ili suprug?
- U teoriji suprug, u praksi ja.
Story: Koliko u vašoj porodici važi pravilo da su očevi popustljiviji prema ćerkama, a majke prema sinovima?
- Oboje smo bolećivi kad je reč o Ani. Jeste ona tatina ćerka, ali Saša jednako voli i sina. Mada, ja sam jedina koja vaspitno kažnjava. Ježim se od maminih sinova, moj Aleksa to nikada neće postati.
Story: U veoma kratkom periodu dobili ste ćerku i sina, da li ste sa suprugom razgovarali na temu novog proširenja porodice?
- Sa dvoje male dece, teško je fizički jednako koliko i psihički, tako da u ovom periodu ne mislim da ima prostora za razmišljanja o prinovi. Suprug i ja nedavno smo polemisali o tome da li se uopšte sećamo našeg života pre dece. Naravno da je on postojao, ali nam je iz ove perspektive teško i da ga zamislimo. Aleksa ne spava noću, pa se nekada osećamo potpuno iscrpljeno. Ume da bude teško i to će razumeti svi roditelji koji imaju mališane ovog uzrasta, ali to je kvalitet kojem smo težili. Deca su nas učinila kompletnijim ličnostima, ali ja potpuno razumem i ljude koji su odlučili da nemaju potomstvo, bez obzira na to da li tako nešto ne mogu ili ne žele.
