icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

ispovest o porodici

"GOSPODINE, TO DETE JE ROĐENO MRTVO": Nenad Pagonis podelio NAJPOTRESNIJE detalje borbe za ĆERKIN ŽIVOT — rasplakaće vas

Kik-bokser Nenad Pagonis ispričao je potresne detalje iz svog života, iz perioda kada mu se rodila ćerka Tesa...

foto: Damir Dervišagić
foto: Damir Dervišagić

On je opisao svoju borbu za zdravlje i život ćerke, ali i svoju borbu sa anksioznošću zbog čega je u jednom periodu imao samoubilačke misli.

 

Moja, sada bivša, žena i ja imali smo turbulentnu vezu. Ona je ostala trudna i kad je saznala htela je da abortira, pa joj ja nisam dao, posle sam ja hteo, a ona nije. Bio je to katastrofa period, međutim kad smo se pomirili to je sve leglo na svoje mesto. Imali smo predivnih momenata u životu dok smo čekali ćerku Tesu, ja sam počeo da pravim kuću za nas, onu kakvu sam oduvek želeo, jer kao dete nisam imao ništa. 18. januara ona odlazi da se porodi, imala je savršenu trudnoću, nikakve probleme. Moj drugar ju je porađao i zove me i kaže sav uznemiren "bilo je problema, ali ne brini, biće sve u redu". Kad sam došao u bolnicu, rekli su mi da je beba morala na intenzivnu negu. Doktorka izlazi i kaže mi: “Gospodine, nemojte puno da očekujete, to dete je rođeno mrtvo i dobilo ocenu jedan. Ima ostećenje mozga”. Beba je ostala bez kiseonika kad se rodila i doktorka ju je kasnije spasila jer ju je stavila u proces hlađenja, nešto poput hibernacije, gde mozak odmara. Rekli su nam samo da se molimo bogu, da ništa drugo ne možemo. Tu počinje moja najveća borba sa anksioznošću — ispričao je Nenad u emisiji “Preživeli” na K1 i nastavio...

 

Nenad Pagonis
foto: Damir Dervišagić

 

Spasilo me je što sam u međuvremenu mnogo radio na sebi, nakon smrti oca. Kad sam Tesu prvi put video na intenzivnoj nezi, mene je to slomilo. Vidim bebu koja izgleda kao zdravo dete, ali je pogled odaje da nije dobro. Tu sam se odlučio da ću se boriti kako znam i umem za nju. Provodio sam dan i noć u bolnici, masirao joj stopala, jer sam čitao o tim akupunkturnim tačkama koje mogu da stimulišu mozak. Supruga Maja joj pevala, zajedno smo joj konstantno pričali i molio sam se svaku noć za nju. Sedmi dan dolazimo u bolnicu, treba da je skidaju sa aparata i to je dan kad ti kažu - dete će ti biti dobro ili ometeno u razvoju. Sećam se kako je doktorka prošla kroz hodnik i pokazala mi palac na gore, a meni je pala stena sa pleća. Uradili su skener i dodatne analize i videlo se da nema nikakvih oštećenja. Tesa sada ima pet godina i zdrava je i pametna devojčica, svira violinu, ima javne nastupe, trenira džudo i prelepo slika. Mislim da nas je čula dok je bila na lekovima i da smo joj pomogli da se izbori.

 

Međutim, kik-bokser je otkrio da tada kreće njegova borba sa crnim mislima...

 

Nastavak na sledećoj strani...