Nada Topčagić nikada neće zaboraviti kako umalo nije ostala bez sina jedinca Miroslava Mikice Đorđevića, kada je imao užasnu nezgodu tokom odmora na planini Jahorina, gde su mu se lekari borili za život.
Mikica je 2010. jedva ostao živ posle teških telesnih povreda na skijanju na Jahorini, gde su se lekari borili da mu spasu desnu nogu. Dvadeset minuta nakon nesreće ležao je povređen na snegu, a tek onda je stigla služba za spasavanje. Nada nerado priča o ovome, ali je otkrila da će ove godine na taj dan proslaviti tačno deceniju od stravičnog događaja.
― Jao, šta da ti kažem, ne daj bože nikom ono što sam ja doživela. Evo, sva se i danas naježim i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Strašno je gledati da gubiš dete, a da si nemoćan. Strašno je kada znaš da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne znaš da li ćeš ga ujutru videti živog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to preživim. Da li mi veruješ da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro. Ne bih čekala ni minuta više, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi, ako nema Mikice, neće biti ni mene. Ali, eto, bog nas je pogledao i hvala mu večno na tome. Moj sin je sada živ i zdrav, lep kao lutka, ljubi ga majka. Dan kad se probudio iz kome slavimo kao njegov drugi rođendan. Ove godine biće tačno deset godina od toga. Strašno, ali kao što kažem, bog je svemoćan i pomogao nam je i dao Mikici divnu decu, moje unučiće, koje volim najviše na svetu ― rekla je Nada za "Srpski telegraf", pa se prisetila kako su doktori njenog sina čak dva puta vraćali u život:
― Doktor Slavko Ždrale, sa još dvojicom kolega dr Mirom Stojanovićem i dr Vjeranom Saratlićem spasili su život mom Miroslavu. Njih trojica su ga dva puta vraćali u život iz kliničke smrti. Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je opcija da mu iseku desnu nogu, ali je dr Ždrale odlučio da to ne urade, već da pokušaju da spoje nerve, što su na kraju i učinili. Šta više da ti kažem, ti doktori su moji heroji, volim ih ko boga što su mi sina spasli. Ne volim o toj Jahorini da pričam, ali će mi ona biti urezana u glavu dok sam živa...
Nastavak na sledećoj strani.
