U Srbiji je početkom meseca obeležena Nacionalna nedelja promocije dojenja, pa smo tim povodom razgovarali s poznatim mamama o njihovim iskustvima. Jedna od njih je i Ana Štajdohar, ponosna mama devojčice po imenu Nia i malenog Lava.
Koliko ste dugo dojili?
Ćerku godinu i po, a sina godinu dana. Nisam mogla duže iz zdravstvenih razloga. Oba puta mi je završetak tako posebne bliskosti bio tužan. To sebi iz života pre dece ne bih mogla da objasnim i dočaram. Tadašnja ja ne bi mogla da shvati koliko su emotivni ti momenti s bebom, kako se žena tada oseća, kao superheroj koji ima moć da momentalno umiri dete i učini ga srećnim. Neke stvari moraš da doživiš da bi razumeo.
Jeste li imali krize tokom dojenja i, ako jeste, kako ste ih prevazilazili?
Kada se Nia rodila, postala sam hipersenzitivna. Na svet je došla mesec i po dana ranije, što je sa sobom donelo mnogo strepnje, brige, nespavanja, stresa... Bila je preslaba da bi jela. Svaki podoj trajao je čitavu vecnost, pritom me je bolelo toliko da sam se prvih dana ježila kad vidim da se bliži vreme slede'eg obroka. O tome mi nikad niko nije pričao. Uvek su mi pričali isključivo o prednostima. Imala sam i tu sreću da doživim dodatne komplikacije sa grudima, čije je rešavanje bilo baš bolno. A onda se sve to sredilo i ubrzo pretvorilo u nesto posebno. Verujem da jedan deo žena upravo zbog tih početnih nelagodnosti donese odluku da pređe na adaptirano mleko. Smatram da ženi u tom kritičnom periodu treba podrška. Meni je moja babica rekla da mama koja počinje da doji treba da ima tretman kraljice i da se tako oseća. I skroz je bila u pravu! Duboko verujem u to da našim mislima i emotivnim stanjem utičemo na naše telo. Od nje sam saznala i da telo u toku dojenja čita koje su potrebe deteta i prema tome koriguje sastav mleka.
Jeste li za dojenje u javnosti?
Meni nije jasno zašto je to i dalje tabu, a očigledno jeste kada mi još uvek imamo potrebu da polemišemo o tome da li je okej nahraniti dete u javnom prostoru ili nije. Dojenje u javnosti može da smeta samo onim ljudima kojima inače sve u životu smeta, i sve vide negativno. Ljudi su sa svih strana izloženi vulgarnim i porno sadržajima, ali i dalje nisu sigurni da li mogu da prihvate dojenje u javnosti.
Koliko ste se odricali kada je u pitanju ishrana?
Jela sam zdravo, redovno, pila dosta vode. U ishranu sam uključila namirnice i pića koja se preporučuju. Nisam jela brzu hranu, generalno sam izbegavala gluposti kojima volim inače sebe povremeno da častim.
Koliko znači podrška bebinog tate?
Mnogo! Zapravo, najviše. Ženi tada treba podrška muškarca više nego ikad pre. Mora da je čuva kao malo vode na dlanu.
Koji biste savet dali mamama koje imaju poteškoće u vezi s dojenjem?
Nemojte da odustanete. Poteškoće će brzo proći. Dojenje je divno iskustvo.
NE PROPUSTITE
