U trenutku kad svu svoju snagu usmerava na podršku ćerki Luni, koja je pod stalnom osudom javnosti zbog učešća u rijaliti programu, pop pevačicia proživljava težak period.
Atraktivna pevačica Anabela Atijas (43) poslednjih pet godina uživa u stabilnom i srećnom braku sa biznismenom iz Sarajeva Andrejom Atijasom (31). Iako danas njen život sa tri devojčice - Lunom (21) i Ninom (12) Đogani i najmlađom Blankicom Atijas (4) - liči na bajku, pop zvezda je na tom putu ka sreći imala mnoštvo prepreka. Iako je od one najteže deli skoro decenija i po, sećanja na nju ne blede jer su ostavila dubok trag na pevačicinom srcu.
Naime, kad su Anabela i njen bivši suprug Gagi Đogani otkrili da je njena druga trudnoća blizanačka, malo je reći da su bili šokirani, iako je njena bivša svekrva imala sestru bliznakinju. Nakon prvobitnog šoka, uzbuđeni i srećni počeli su da prave planove kako bi potpuno spremni dočekali svoje mališane.
Međutim, sreća je kratko trajala jer je pevačica izgubila bebe. Zbog tog bola koji je preživela 2004. godine Anabela i dan-danas zaplače. U ispovesti za Glossy prvi put otvoreno priča o jednoj od najvećih trauma u životu.
- Tokom karijere bilo je dosta nepravednih naslova i objava o meni u medijima, ali ipak ništa ne može da se poredi s tugom koju sam proživela 2004. godine. Nakon ćerke Lune, ponovo sam ostala u drugom stanju, nosila sam blizance i sasvim iznenada došlo je do komplikacija. Bebe su, nažalost, preminule. Još mi je teško kad se setim tog perioda. Bio je to najstresniji dan u mom životu. Sve vreme sam samo želela da vičem i vrištim: Ćutite, samo učinite da ova bol nestane! Nekontrolisana patnja obuzela je moje telo. Osećala sam se kao da sam zarobljena u košmaru i da moram da se probudim. Ali nisam mogla da pobegnem. Posle tog iskustva ubeđena sam da ništa ne može da slomi srce kao gubitak deteta. Mnogo volim mališane i želela sam da ih imam što više. Bio je to šok za moje emocije, telo, duh. Sreća u nesreći bila je ta što sam imala moju Lunu. Od nje nisam želela da se odvojim i ona mi je pomogla da prevaziđem tu traumu - seća se Anabela, koja je, iako je privatno prolazila kroz pakao, morala da nastupa.
- S obzirom na to da, osim ogromne duševne boli i tuge, u tom trenutku nisam imala zdravstvenih komplikacija, menadžeri su mi rekli da moram da se pojavim na zakazanom nastupu. Niko na planeti ne zna kako sam se osećala u tom trenutku, a odmah posle nastupa su imali mnogo zamerki da sam bila neraspoložena i nervozna. Niko nije znao istinu. Taj trenutak pamtim kao ubedljivo najgori u životu. Otišla sam na koncert, pevala kao da se ništa nije dogodilo jer nisam želela da moja publika oseti da nešto nije u redu, da zapravo imam problem koji je nerešiv. Pevala sam, a sve u meni je plakalo. Non-stop sam razmišljala o bebama. Želela sam da bude drugačije. Ljudi su mi prilazili, želeli su da se fotografišu, da im dam autogram, svima sam izlazila u susret, smeškala se, pozirala, ali to nisam bila ja. Samo sam želela da se posao završi, da odem kući i da se isplačem. Iako sam bila mlada, taj gubitak doživela sam vrlo ozbiljno. Za mene je to bio udarac pravo u srce. Nastup se završio, ali i narednih dana smo imali zakazane nastupe. Kad god bih se setila tog perioda, suze bi same krenule niz lice. Ipak, život se nastavio. Doneo mi je još dve ćerke, ali i neke druge brige. Deca su porasla, a s njima i nove muke - kaže pevačica - koja poslednja četiri meseca proživljava nove probleme.
NASTAVAK PRIČE PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI
