Pevačica Jelena Kostov se nakon porođaja vratila poslu, ali joj je i dalje prioritet i najveća briga odgajanje sina.
Jelena Kostov važi za jednu od najatraktivnijih pevačica sa naše scene.
Nedavno je objavila novu pesmu, vredno radi i nastupa, a njene obožavaoce interesuje koliko joj se život promenio otkada je postala majka.
- Otkad sam se porodila, nekako mi ništa nije teško. Ljudi me svakodnevno pitaju da im dam svoj recept, budući da im izgledam bolje nego ikad. Otkad sam dobila sina, verujte mi da sam se naspavala. On je toliko mirna bebica, spava noću, a onda i ja mogu da spavam. Organizovala sam život tako da imam mir. Nema više jurnjave, radim onoliko koliko mogu i želim - rekla je Jelena, koja je prvo priželjkivala devojčicu, ali sada želi još jednog dečaka.
- U današnje vreme možeš više autoriteta da imaš nad muškim detetom. Na nastupima vidim svašta i svakog dana pitam sebe kako ću vaspitati sina i izvesti ga na pravi put - iskrena je pevačica.
Jelena, inače, do sad nije objavljivala fotografije svog sina na društvenim mrežama. Kako objašnjava, to neće činiti ni ubuduće.
Nastavak na sledećoj strani.
- Koliko god lepih ponuda da sam imala, još na početku rekla sam svim medijima da ne želim da mi se dete pojavljuje u javnosti. Nikada ga neću okačiti na svoj Instagram profil. Kada on bude napunio osamnaest godina, tada će biti svoj čovek i tada nek radi šta hoće. Ne želim da budem mama koju će dete pitati zašto mu je slika dok je bio beba okačena na društvene mreže, a pritom imam i supruga koji je protivnik eksponiranja na internetu. Uvek je govorio da ne želi da njegove fotografije budu u medijima i beskrajno ga volim zbog toga.
Pustila sam Miljana da bude taj strogi tata policajac, ja to ne umem. Znam da će suprug znati sa tim da se nosi, budući da je vaspitan, živi u nekom skroz drugom svetu koji ni po čemu ne liči na sadašnji, a to što je takav, moja je velika sreća.
Novinare je interesovalo kako se suprug Miljan nosi sa njenim poslom, a ona kaže - lako:
- Od prvog dana našeg zabavljanja satima i satima smo razgovarali. Uvek sam se trudila na lep način da mu objasnim da nekada mora da zažmuri na naslove, ne na jedno, nego na oba oka. Bilo je potrebno mnogo vremena da i on dođe do tog stadijuma da i kad nešto pročita, reaguje kao da ništa nije video.
