Nisam se skoro ovako rasplakala. Nikada nisam ni pomislila da on može da bude čovek kog cu najviše voleti i sa kojim cu želeti da ostanem do kraja života.On definitivno nije savršen muškarac kakvog bi svaka žena poželela, ali mislim da takav ni ne postoji jer mi žene ni ne znamo sta želimo,a i ono što želimo ne znači da je to najbolje za nas. E ja sam sigurna da je on najbolji za mene, zato je i savršen. Uz njega rastem i učim u svakom smislu. A verujem i on uz mene. Da nema njega ne bi bilo ni moja dva anđela koja su ispunila moju svrhu kao žene. I hvala mu na tome. Volim svog muža iskreno svim srcem i kao čoveka i ne savršenog muža. Volim ga jer je to sto jeste i jako sam ponosna na njega i zbog toga ko je bio i ko je danas. Nadam se da ćemo potrajati do kraja naših ž ivota u ovom ludom vremenu.To iskreno želim
Bilo je zanimljivo pisati pismo samom sebi, probajte i vi.
Posted by Aleksandar Šapić on Thursday, June 11, 2015
( Story.rs )