Sebe je nazivao "ljubavnim emigrantom": Brak Gorana Paskaljevića i Francuskinje Kristin je predvideo slavni Bergman

Proslavljeni reditelj Goran Paskaljević preminuo je pre dve godine u Parizu.

Goran Paskaljević je zauvek ostavio trag u domaćoj kinematografiji, kultni filmovi poput Bure baruta i Tango argentino će zauvek ostati budućim generacijama u nasleđe.

 

Proslavljeni reditelj se ženio tri puta i definitivno se uverio u onu izreku "treća sreća". Njegova supruga Kristin Žente je Francuskinja i bila je uz njega do poslednjeg dana, proveli su zajedno više od dve decenije.

Poznato je da Goran nikada nije voleo da priča o svom privatnom životu, ali je jednom prilikom otkrio kako su se on i Kristina upoznali.

– To je naš mentalitet i tako se i dogodilo. Bio sam spreman na to. I da, tada su nagrade nosile i neke pare i sećam se da sam tadašnjoj supruzi, koja je u Beogradu bila sa sinom Vladimirom, srećan javio da sam dobio nagradu, ali i pare od kojih eto možemo na letovanje. Posle snimam „Poseban tretman“, „Varljivo leto 68“, „Tango argentino“, „Tuđa Amerika“. Krajem 1995. odlazim u Belgiju gde sam upoznao svoju sadašnju suprugu Francuskinju Kristinu. Ona je tada radila u Evropskoj komisiji u Briselu i to u komisiji koja je dodeljivala sredstva filmskim festivalima. Nakon godinu dana odlazimo u Francusku. Kad sam upoznao Kristinu, znao sam da je to žena mog života i bio sam u pravu - rekao je on, pa otkrio i da ona fantastično kuva, čak i srpska jela, samo na francuski način.

Iza Gorana su ostala dvojica sinova iz prethodna dva braka, Vladimir i Petar, a Vladimir je krenuo očevim stopama, pa je isto tako postao uspešan reditelj koji je svoju sreću pronašao van Srbije. On je angažovan kao predavač na Univerzitetima u Torontu i Nju Bransviku, a zanimljivo je da je oženjen Kineskinjom Đin Đin, sa kojom ima ćerku Aj Peng Penelopi.

– Kad sam u Kanadu stigao s jednim koferom, nisam imao više nego za dva jaja, par viršli, dva tosta i dva paradajza dnevno. Živeo sam u podrumu kuće koja je, doduše, imala baštu. Prve godine pazario sam voće u radnji u kojoj se prodaje roba kojoj ističe rok za dan-dva. Morao sam tačno da znam koliko čega i gde kupujem da bih preživeo. Ipak, bili su to dani kojih se rado sećam. Sve mi je bilo novo, dobio sam šansu da počnem da gradim nešto iz početka - rekao je on jednom prilikom.

 

U jednoj knjizi postoji jedina autorizovana verzija ljubavne priče Gorana i Kristin.

 

Upoznali su se na Filmskom festivalu u Laonu, a Danijel Bergman je kasnije na večeri rekao Goranu “Ova mlada žena preko puta tebe pratiće te celi život, do smrti” , međutim, tada ništa nije bilo. 

Nakon toga, otišao je u Beograd, pa potom u Ameriku, a po povratku iz Amerike se i razveo. Otišao je u London da završi postprodukciju filma i setio se Kristin kao jedine žene koja mu je privukla pažnju. Pozvao je da dođe, ali ona najpre nije prihvatila, pa tek kada joj je rekao da nema vizu za Belgiju, ona je pristala. 

 

Goran se u jesen 1993. godine preselio u Brisel. Posle godinu dana zajedničkog života, venčali su se i ona je napustila svoj dobro plaćen posao u Evropskoj komisiji. Preselili su se u Pariz aprila meseca 1995. i Goran je postao, kako to sam ume u šali da kaže, ljubavni, a ne ekonomski ili politički emigrant.