Zvonimir Đukić Đule: Još sam u pubertetu

1
Frontmen rok sastava Van Gogh Zvonimir Đukić Đule priča o odrastanju svog sina Simona i otkriva da uprkos izazovima, svakog novog dana i dalje voli samo jednu ženu - svoju Juliju
foto: Nebojša Babić
foto: Nebojša Babić

Tačno tri godine nakon objavljivanja albuma Kolo, posle kojeg je održao preko stotinu koncerata u Srbiji i inostranstvu, uključujući i nastup u Beogradskoj areni pred 15.000 ljudi i  Minhenu gde je dobio MTV nagradu Best Adriatic Act, trio Van Gogh objavio je novi, osmi studijski album Lavirint čiji je miks rađen u NRG studiju u Los Anđelesu. O tome koliko je frontmena Zvonimira Đukića Đuleta MTV nagrada obavezala da snimi kvalitetan CD, ali i o stvarima koje ga motivišu u privatnom životu, u kome glavnu rolu igraju njegova supruga Julija i sin Simon, Đule govori za Story neposredno pred proslavu svog četrdeset i šestog rođendana.
Story: Jeste li zadovoljni poslednjom kreativnom trudnoćom, kao inače nazivate proces rada na svojim albumima?
- Suočili smo se sa jednim novim trenutkom u našoj fazi stvaralaštva, tako što nakon više od 20 godina na muzičkoj sceni, nismo dozvolili da nas potkupi kompromis i nismo se odali neukusu. Emocije koje naša muzika proizvodi ostale su čiste, a lirika kroz tekstove jeste nešto na šta sam apsolutno ponosan. Lavirint se tekstualno veoma razlikuje od svega što smo prošli. Na prethodnim albumima kroz pesme smo postavljali više pitanja, a sada se manje bavimo dilemama i više dajemo odgovore kroz kraće, ali efektnije misli koje tekstovi sadrže.
Story: Ima komentara da zvuk na novom CD-u podseća na stare pesme Van Gogha, imate li i vi taj utisak?
- Ljudima gode navike i teško se odvikavaju od starih stvari, ali pred našom publikom je proces prilagođavanja i siguran sam da će im prijati naš novi zvuk, na prvom mestu zato što je Van Gogh na potpuno drugačiji način zadržao svoju osobenost. Lavirint stilski ne podseća na prethodne albume i pesme nismo radili po modelu oprobanih hitova.
Story: Koja je simbolika naslovne numere Lavirint?
- Lavirint sadrži nivoe koji sa svim svojim vrlinama i manama predstavljaju život.
Story: Plašite li se da se nekada ne izgubite u lavirintu svog života?
- Svi se mi gubimo, ponekada i svesno kao bismo bili spremni za nove izazove. Strah je nešto što čuči u svima nama, a on se najbolje ispoljava u lavirintu naših života. Ulaz u taj kovitlac svi lako pogodimo, čak i vezanih očiju, ali nakon putešestvija koje u njemu doživimo, često poželimo da iz njega izađemo, iako je nemoguće izaći iz svoje kože.
Story: U kojoj meri vas je MTV nagrada obavezala da napravite kvalitetan CD?
- Kada govoriš o ljubavi u svojim pesmama, stvari posmatraš na drugačiji način. Van Gogh nikada nije napisao nijedan angažovani tekst i mi samo pevamo o onome što pokreće ljude, a MTV nagrada je velika radost, kao i svako priznanje u dosadašnjoj karijeri. Daleko od toga da nas je obavezivala i terala da ispunimo neke nove standarde. Ne smatram da smo se tim priznanjem toliko uzdigli jer ona je samo potvrda za rad kroz koji je Van Gogh prošao.
Story: Šta je bio osnovni motiv vašeg uključivanja u ekološku kampanju fonda Ecotopia - Ja čuvam Srbiju, a ti?
- Vera, nada i optimizam da uvek možemo bolje. Volim optimizam Olivera Dulića i entuzijazam s kojim je ušao u tu kampanju koja sprečava da kolektivno propadnemo, tako što brinemo jedni o drugima.
Story: Da li je vaš desetogodišnji sin Simon i dalje fan Van Gogha?
- Ta mlada generacija je fenomenalna i budi mi nadu da će njihovo  interesovanje za pank zvuk i sve što prolazi kroz gitarske rifove, stvoriti generaciju sličnu onoj koja je odrastala osamdesetih. Iznenađen sam koliko cela ekipa iz Simonovog razreda odlično svira i drago mi je što je u njima probuđena istinska ljubav prema muzici.  
Story: Simon je nedavno završio četvrti razred osnovne škole. Da li nastojite da kreirate njegov muzički ukus?
- Nimalo! Moja generacija se suprotstavila toj vrsti roditeljske torture da svako od nas mora nastaviti porodičnu tradiciju zanimanja, a tek sada je na ove mlade generacije, čini mi se, nemoguće uticati. Kao roditelj, trudim se jedino da moj sin iz kuće iznese izvorno kućno vaspitanje.
Story: On je sada na pragu puberteta. Plašite li se njegovog prolaska kroz taj period?
- Pre neki dan sa svojom ekipom slavio sam dvadeset i sedam godina mature i shvatio da sam i lično večiti dečak u srcu. Siguran sam da me Simonov pubertet neće mnogo uzdrmati jer sam i sam, kada je o nekim stavovima i postupcima reč, još u pubertetu.
Story: Koje su vaše neostvarene dečačke želje?
- Posmatrajući sinovljevo odrastanje, uvek se setim nečega što sam ja propustio i kako sam postupao u određenim trenucima. Sećam se da sam u sedmom razredu čekao da se završe koncerti izvođača koje sam voleo kako bih dobio njihove autograme i srećan sam što sada sa Simonom ispred Arene čekam autograme nekih američkih pevača.
Story: Jeste li zbog takvih stvari srećni što vaš sin nije odrastao devedesetih, kada je Beograd bio sve samo ne mesto gde nastupaju strani izvođači?
- Simon je rođen za vreme bombardovanja i uvek kada sabiram misli i palim sveću u nekoj kapelici za duše onih koji nisu s nama, pomislim i na generaciju koja je u pubertetskim danima prolazila kroz devedesete. To su deca koja su prošla torturu apsolutizma i kojoj se desilo ono što nikome ne želim. Verujem u regeneraciju duha, misli i tela i ubeđen sam da će generacija koja je stasala devedesetih uspeti da se odupre sećanjima na te turobne godine.
Story: Da li vam je bilo teško da u tim godinama igrate opasan ples pevajući o svemu što nam se dešava u nešto uvijenijoj formi?
- Na prvom mestu bilo je teško sačuvati dostojanstvo i u panici dizati još veću paniku.
Story: Koliko ste posvećeni Simonovim školskim obavezama?
- Dosta, ali ne pružam mu mogućnost da se previše osloni na moju pomoć jer se bojim da ću uspavati njegovu odgovornost. Naravno da mu želim sve najlepše i o njemu brinem svim srcem, ali želim da od malih nogu bude svestan kako bi trebalo sam da se suočava sa  svojim obavezama. Računa on na moju pomoć, ali ne preveliku, zbog mog straha da se ne uljuljka.
Story: Priželjkuje li vaš sin možda brata ili sestru i pita li vas nešto u vezi s tim?
- Zna se o čemu se priča sa majkom, a o čemu sa ocem. Nas dvojica oduvek imamo otvoren odnos i ja ga, bez obzira na godine, posmatram kao odraslog čoveka. Nebrojeno puta sednemo zajedno u auto, vozimo se gradom i potom uz piće u nekom kafiću pričamo na razne teme. Svaku dilemu može da podeli sa mnom, a skoro sve i sa majkom. Nekada me šokira nekim svojim pitanjima pa i ovim hoće li dobiti brata ili sestru i često me zbuni... Kada decu gledaš na spavanju, shvataš kako su ona zapravo anđeli jer vremenom primećuješ da im rastu stopala, a smanjuju se krila. Tako je i sa mojim sinom pa i mene u tom procesu sigurno čekaju nove zagonetke na koje ne znam uvek da odgovorim. Mnogo volim decu i želeo bih da ih imam još mnogo, ali to su stvari koje se u životu ne mogu siliti jer deca ne dolaze na poziv. Život je pun iznenađenja, a i ja ga beskrajno volim i smatram ga otvorenim za sva nova poglavlja.
Story: Devetog jula napunićete četrdeset i šestu, imate li relativan stav prema godinama?
- Ako neko pita, Đule puni dvadeset i tri u evrima, to bi otprilike bilo četrdeset i šest u markama (smeh). Godine me ne plaše i u meni jedino postoji strah od nedobronamernih ljudi. Ne prihvatam uobičajene norme, uvek sam svoj na svome i nisam od onih koji gaze preko leševa kako bi ostvarili svoje ciljeve. Zato se ponekad pitam koliko ću još izdržati u stvaranju svoje specifične životne kreacije, a odgovor je: Upotrebljiv sam dokle god sam spreman da se smejem, razumem ljude i dok sam otvoren za učenje. Godina proizvodnje nikada nije presudna.
Story: Ljubomoru smatrate bolešću nesigurnih ljudi, ima li mnogo nesigurnih u vašem okruženju?
- Otvoren sam za sve i za svakakve ljude, ali postajem vrlo zatvoren onda kada shvatim da neko sa mnom igra proračunato i da nema dobre namere. Tada vrlo lako onemogućavam virusima da prodru u moj organizam. Iako se doskoro mislilo da najbrži spermatozoid oplođava jajnu ćeliju, nova naučna istraživanja koja su objavljena kažu da je to zapravo onaj čiji joj miris najviše odgovara. U prevodu - nije važno ako njegov vlasnik nije najbrži već pomalo trom i ako se gega, važno je da je nasmejan. Zato smatram da je duhovitost čak i u ljubavnim odnosima presudna i korisnija od ljubomore. Ne znači da sam bezgrešan, savršen ili božansko biće, ali želim samo da me okružuju ljudi koji imaju visok stepen tolerancije. Ja sam običan čovek koji je sa trzalicom u džepu i gitarom proputovao čitav svet – čovek pun mana i neko ko je napravio mnogo grešaka u životu. Imam i svoje vrline o kojima ne želim da govorim. Sve u životu mora biti i kiselo i ljuto, slano i slatko, jer da je sve preslatko, do sada bih postao dijabetičar.
Story: Da li je tolerancija ključ vašeg dugogodišnjeg braka sa suprugom Julijom?
- Ljude nosi ljubav, a turbulencije u ljubavnim odnosima normalne su kao i u avionima. Činjenica da si pronašao ljubav svog života, sigurno nikada ne ublažava potrebu za daljim traženjem. Tako je u meni, tako je u svima.
Story: Kako se ta vaša dalja potraga reflektuje na vaš brak?
- Ne znam šta nosi dan, a šta noć. Nisam vidovit. Možda sam slikovit pa kroz te svoje slike i note nagoveštavam neke promene u svom životu. U dubini duše, veoma sam introvertan i o stvarima koje život znače, ne govorim da ih ne bih urekao pre vremena, a onda kada o njima progovorim, one postaju suštinski značajne i posebne.
Story: Koliko ste srećni zbog činjenice da pored sebe ipak imate ljubav za ceo život?
- Ko u ovom modernom vremenu može da mi garantuje da je to za ceo život?
Story: Do koje vremenske granice ste bili sigurni da je to ljubav za ceo život?
- Protok vremena je dovoljan pokazatelj, ali nikada ne znam šta će mi se dogoditi sutra kada se probudim. Zaklinjanje na večnu ljubav je trenutak koji te ponese kada izgovoriš tu bračnu zakletvu, a ja sam se oduvek trudio da držim trenutak, a ne da on mene nosi.
Story: Znači li to da vas kroz život prati osoba koja na isti način posmatra vašu bračnu zajednicu?
- Nijedan uređaj nikada ne bi radio da se obe baterije postave na plus. Trenje je ono što nas nosi u ljubavnim odnosima. A da li ja možda  trenutno delujem kao čovek koji nije zaljubljen?
Story: To verovatno najbolje zna vaša voljena osoba. Kako ispoljavate ljubav prema njoj?
- Osmehom i duhovitošću, nema tu nikakvih tajni. Nijedna tajna bolje čuvana nije od one koju svako samo nagađa.
Story: Postoji li neka tajna o kojoj se nagađa kada je o vašem ljubavnom životu reč?
- Ja sam presrećan čovek, muškarac koji voli samo jednu ženu.
Story: Znači da ste i dalje Romeo?
- Ja sam Đule!

Nikola Rumenić

makonda-tracker