icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

nikad nije bila ovako otvorena

"Krivo mi je kada moje kolege protraće vreme": Milica Pavlović iskreno o skrivanju partnera i prijateljstvima na estradi

Podeli:

Pevačica je u velikom intervjuu za Glossy ispričala sa kojom koleginicom iz posla može da razgovara o karijeri, koliko često posećuje psihologa i da li planira da se udaje...

foto: Nemanja Nikolić
foto: Nemanja Nikolić

Pevačica Milica Pavlović priredila je druženje sa medijima u ime izlaska njenog novog abuma u jednom hotelu u Beogradu. Na događaj je ušetala vidno raspoložena i dobro stilizovana.

 

Šarmantna pevačica nosila je dugu zelenu suknju koju je ukombinovala sa top crnom majicom od lateksa

 

Njen stajling ostavio je sve bez daha, ali pripadnici sedme sile nisu štedeli pevačicu sa pitanjima.

 

1 / 7 Foto: Nemanja Nikolić

 

Pavlovićeva je odgovarala na brojna pitanja, pa čak i ona škakljiva, te je za Glossy ispričala koje su joj slabe tačke, koliko često posećuje psihologa i kako je podnela sajber nasilje koje je doživela:

 

Kažeš da si posesivna prema saradnicima, prijateljima… svima. U novoj pesmi navodiš da je takva situacija i s partnerima jer kako glasi i naziv te numere ti si posesivna bivša. Kako se ispoljava ta tvoja posesivnost konkretno?

 

— Kada zavolim nekog voilim do kostiju, i to jeste jedna vrsta posesivnosti i nemam problem da to izgovorim. Nemam problem da izgovorim da su moji prijatelji najbolji. Kada bih mogla sve svoje prijatelje bih zaključala u jednu sobu da se ne druže ni sa kim drugim, nego samo sa mnom. Ja bih to uradila. Ali ćutim, kada se druže sa drugima, ne uključujem se previše, da ne bi bila ljubomorna. Takva sam.

 

Je l' tako i bivše zaključavaš?

 

Ja sam samo posesivna bivša, jer svi se oni na kraju vrate meni. Svi oni na kraju ne mogu bez te jedne posesivne bivše.

 

Na društvenim mrežama pojavljuju se komentari kako je tvoj album u fokus stavio snagu žena, kako se one više ne predstavljaju kao inferiorne nego kao snažne. Kakava je to energija koju si prenela da se žene osećaju baš tako? 

 

— Ne postoji veća sreća u mom slučaju nego kada meni neko dođe i kaže: "Ti si meni motivacija" , "Ja se borim kao ti" , "I meni niko nije otvorio vrata", "I ja sam sve od nule". Ne moram da se udam sa osamnaest da bi me prihvatili u društvu, ne moram da u 25 imam muškarca koji će mi otvarati vrata. Srećna sam.   

 

 

Pritiska li te to tradicionalno razmišljanje?

 

— Ja sam patrijarhalno vaspitana, baka i deka su mi preneli ta načela, ali niko nikada u mojoj kući mi nije govorio da treba da se udam, da je došlo vreme, da mi sat otkucava... Drago će mi biti da moje postojanje u muzičkom svetu bude vetar u leđa ženama koja žele da izađu iz tog okvira da moraju imati muškarce da bi bile prihvaćene u društvu.

 

U kontekstu sajber nasilja pominjala si pesmu "Crna jutra", odnosno da ti je bilo teško da se nosiš s komentarima koje si dobijala nakon objavljivanja te numere. O mentalnom zdravlju se, nažalost, ne priča mnogo, pa u vezi sa tim šta za tebe znači taj pojam i da li si nekada posećivala psihologa?

 

— Imam krug saradnika i prijatelja koji su meni odlična terapija. Oni sa mnom popričaju onako kako pravi prijatelj, saradnik i uviđajna osoba bi popričala sa nekim ko upadne u neko stanje koje je normalno za osobu koja rizikuje, želi uvek najbolje itd. Kada ste okruženi ljudima koji vam žele dobro, bitno je okružiti se takvima. Oni jako dobro utiču na vaš mentalni momenat, ali isto tako kada ne mogu da vam se posvete, da vam daju savet onda idite kod osobe koja je stručna za te stvari. Ja sam par puta otišla, bila prezadovoljna, pomogle su mi terapije da sagledam stvari iz drugog ugla i osećala sam se jako rasterećeno i slobodno. Naročito zbog toga što su to neke osobe koje vi ne poznajete i koje znate da nemaju zadnju nameru. Tri puta sam bila u životu kod psihologa, ali kada bih uvidela da mi je potrebno svake nedelje da idem, da išla bih i smatram da je to potrebno čoveku. Nemaju svi takvo okruženje kakvo imam ja.

 

Milica Pavlović
foto: Nemanja Nikolić

Pričala si kako je trebalo pet godina da te kolege prihvate i da si nailazila na neprijatnosti na početku karijere. Šta ti je davalo snagu da se boriš?

 

— Hranila me sve vreme publika i moja želja za nadogradnjom svega onoga što uradim i moja želja za onim što dolazi i što smatram da mi sleduje kao velikom radniku, kao poštenoj osobi. 

 

A danas kada ostaneš sama sa sobom, jer na kraj dana smo svi od krvi i mesa, da li su te stižu misli da mora i dalje da se dokazuješ?

 

— Ne, sada je sve okej. Mnogo sam jača nego što sam bila pre 10 godina i onoj maloj Milici bih rekla: "Ne plaši se ničega, na pravom si putu i bori se za svoje snove". Takođe, smatram da umetnika ne definišu samo pesme, već i njegov život i njegovo okruženje, njegovi stavovi u javnosti, njegova zalaganja za neke stvari. Meni je krivo kada neke moje kolege protraće vreme na estradi.

 

Milica Pavlović
foto: Nedeljko Tišanović

Kako misliš "protraće vreme na estradi"? 

 

— Ne koriste svoj uticaj onako kako može jedna javna ličnost da koristi taj uticaj na mnoge teme. 

 

Pevačica Jelena Karleuša je bila jedna od gošći na promociji tvog albuma. Da li ti je ona kao maloj i na početku karijere bila inspiracija?

 

— Nisam imala idole na našoj sceni. Jelena je neko ko se na sličan način bavi ovim poslom kao što se bavim ja. Znam koliko svega ti je toga potrebno da ti uradiš sve ono što je ona uradila za sve ovo vreme.

 

Postoji li neki Karleušin savet koji pamtiš, koji ti je koristo?

 

— Ja se sa njom uvek toliko lepo ispričam i toliko neke lepe stvari prođemo zajedno i kreativno. Realno, na ovoj muzičkoj sceni samo sa njom mogu da pričam o tim nekim velikim stvarima na nivou na kojem pričam. 

 

Tokom tvoje karijere povezivali su te sa raznim momcima i devojkama, a tvoj ljubavni život je i dalje u tajnosti. Ipak, u jednom intervjuu si otkrila kako ipak neko može da te vidi na zadnjem sedištu u bioskopu kako sediš s partnerom. Šta to ljudi mogu da vide na zadnjem sedištu u bisokopu?

 

 

— Milicu s partnerom. Dakle, pojedem kokice - onaj lav dok zeva ja sam pojela kokice. Onda uzmem od partnera i njegove kokice i mrmljam, znam i da mljackam, ako je prazno ispred mene neko sedište umem i da podignem noge - kad nema nekoga da me kontroliše. I čekam kada se popale svetla na kraju da svi izađu kako bi poslednja izašla ja. 

 

Kao tvoji vatreni fanovi izdvojili su se pripradnici LGBT populacije. Može li se od tebe očekivati da budeš kuma Prajda?

 

— Zašto da ne? Ja bih volela da taj poziv dođe zato što zaista ta zajednica smatra da ja treba da prošetam sa njima da se zajedno družimo i da pošaljemo prelepu poruku.

 

Šta bi to za tebe lično predstavljalo?

 

— Ljubav. Samo ljubav. 

 

Ističeš da si kroz ovaj posledni tvoj veliki projekat sebe sagledala objektivnije da si zrelija u odnosu na svoje početke. Šta je to što je različito u odnosu na onu malu Milicu?

 

— Neka nova energija se stvorila i ja osećam u vazduhu. Nešto su u univerzumu zasijale zvezde, neki lav se pokazao, neka borbenost se probudila, neka nova muzika se stvorila. Ja sam neku strašnu "napaljenost" dobila prema muzici, životu, strast... Kao da pršti neka energija iz mojih grudi. 

 

Često pominješ tog Lava u sebi. Oni ne vole da pokazuju svoje slabosti, da li ih imaš ti?

 

— Da, ima. Baka i deka su mi slabosti, Ahilova peta...

 

 

Inicijalizacija u toku...