U susret prazniku ljubavi slavni pevač za Glossy.rs priča o svojoj supruzi Eni, ćerki Mirni, a daje i nekoliko vrlo korisnih saveta pripadnicima jačeg pola, kao i mladima pred kojima stoje brojna loša iskušenja
Jedan od najpopularnijih pop-muzičara regiona Masimo Savić, koji već 35 godina gradi vrlo uspešnu karijeru i ima obožavaoce među pripadnicima svih generacija, održaće veliki koncert u Beogradu na Dan zaljubljenih 14. februara, a potom još dva koncerta u Novom Sadu.
Nastupićete na Dan zaljubljenih pred beogradskom publikom. Kakvu simboliku za vas ima ovaj praznik?
- Ljudi na Zapadu su Svetog Valentina spojili sa ljubavlju i nemam ništa protiv što smo i mi prihvatili tu naviku. Volim da na taj dan, pre svega, utičem na nas muškarce - da budemo finiji, da budemo edukovani, da budemo džentlmeni. Pretpostavke onih što kažu "ma, vole one da ih biješ" su apsolutno pogrešne. Uvek volim na svojim koncertima da muškarcima naglasim da se ruke moraju držati u džepovima i da se fizički ispadi moraju kontrolisati. Žene su uvek nekako pametnije od nas, pa kad nas stisnu uza zid rečima, znamo ponekad na to vrlo neadekvatno da odgovorimo.
Pretpostavke onih što kažu "ma, vole one da ih biješ" su apsolutno pogrešne.
Pripremate zaista veliki spektakl za beogradsku publiku. Šta je to u čemu će ovog puta uživati svi oni koji odluče da praznik ljubavi provedu u Sava centru?
- Ovaj koncert za Dan zaljubljenih u Beogradu će biti bitno drugačiji, jer će na njemu gost biti grupa Vatra, mlađi bend s kojim sam radio na veoma uspešnoj pesmi "Nama se nikud ne žuri". Oni će otvoriti koncert. To je lepo, jer se na taj način pokazuje uzajamno poštovanje kolega. Ja sam ću se potruditi da produkcijski to ne bude kao svaki drugi koncert u Sava centru. Ipak, više više volim da se koncentrišem na muziku i ono što ću njome preneti publici, jer smatram da je to mnogo važnije od toga da sve na sceni šljašti i blješti. Od specijalnih gostiju, na bini će sa mnom biti Igor Geržina, koji je po meni jedan od najboljih saksofonista sveta, kao i na gitari Nikša Bratoš, inače producent svih Džibonijevih albuma.
Beogradska publika ne dolazi u rukavicama i ne gleda ispod oka šta tu sve ne valja, već obraća pažnju na sve ono što je dobro
Zbog čega su koncerti u Beogradu posebni?
- Beogradska publika ne dolazi u rukavicama i ne gleda ispod oka šta tu sve ne valja, već obraća pažnju na sve ono što je dobro. Ljudi dođu da se zabave. Kada god imam koncert u Sava centru, kod publike osećam iskrenu želju da koncert počne i da se oni osećaju dobro. Samim tim se i ja osećam dobro. To je jedna razmena energije koja je neverovatna i mislim da je Beograd grad koji tu energiju daje mnogima. Hvala Beogradu na tome.
Više puta do sada isticali ste da volite da "proslavljate ljubav". Na koji način je svakodnevno proslavljate sa svojom suprugom Eni?
- Tim nekim sitnim, lepim detaljima, kao što su: "Ženo, mogu li ja danas da ti skuvam kafu?" ili "Hajde se ti odmaraj, a ja ću da odgovaram na telefonske pozive ljudi koji bi da ti smetaju". Pošto se čitava naša porodica, a i dobar deo njene familije, oslanja na moju suprugu, ona je, jednostavno, naš kamen temeljac. Često je svi zovu da je pitaju koješta. Kada mi sve to dojadi, ostavim je da spava i ne dam nikome da joj smeta. To su ta sitna, dnevna udovoljavanja jedno drugome i bez toga brak ne može da funkcioniše. Ona i ja smo prvenstveno kompatibilni na intelektualnom nivou. Razmišljamo vrlo, vrlo slično i često umemo da razgovaramo do duboko u noć, kao da smo još uvek deca.
Žene su uvek pametnije od nas muškaraca
U vašem slučaju su, znači, sličnosti te koje se privlače?
- Nakon 27 godina braka, postali smo slični. Na samom početku naše veze ja sam bio potpuna suprotnost svoje supruge. A onda, što sam više njenog znanja upijao, to sam postajao bolji čovek.
Vaša ćerka Mirna izrasla je u prelepu, pametnu, duhovitu i vrednu devojku. Koliko je truda potrebno uložiti u današnje vreme kako biste dete uspeli da izvedete na pravi put? Šta biste savetovali drugim roditeljima.
- Mi smo imali jako veliku sreću s našom ćerkom, koju kroz celu osnovnu i srednju školu nije trebalo podsećati da uči. Ona je sve to sama radila. Kada je krenula u srednju, najpre se upisala u jednu školu i nakon mesec dana je zatražila od nas: "Molim vas, prebacite me u neku ozbiljniju školu, jer se ovde svi samo zezaju i niko ništa ne uči. Kako ću ja ovako? Gde ću završiti?". Sama je znala šta nije dobro za nju i šta neće imati dobar uticaj na nju. Potom je na godinu dana otišla u Kanadu. Jako mi je bilo teško što sam joj tada pomogao da sakupi sve papire, jer nije bilo nimalo lako pratiti je na avion koji će je odvesti tako daleko, na drugu stranu Amerike.
Kažu da je naša ćerka Mirna moj klon. Ženski ja
Da li ste strog otac?
- Ne, nikako, jer ona je vrlo samostalna. Mirna će uskoro magistrirati na Fakultetu političkih nauka i novinarstva u Zagrebu, ali se već etablirala kao jedna od značajnijih mlađih voditeljki, ima svoje emisije na televiziji i radiju i još ko zna koliko poslova radi sa strane. Ima divnog momka, mladog i perspektivnog arhitektu Igora, i oni već tri godine žive zajedno.
Da li Mirna više liči na Vas ili Eni?
- Kažu da je moj klon. Ženski ja. Ali, kažu da je jako lepa i zgodna devojka, za razliku od njenog tate koji nije zgodan muškarac (smeh).
Da li i u kojoj meri vaša slava utiče na život vaše naslednice?
- Ona ne dozvoljava da utiče. Ponosan sam na nju jer sve hoće sama i ne želi da joj se pomogne. Ne dao bog da ja saznam da ona nešto radi ili ne radi, pošto se ona boji da bih ja mogao da intervenišem. Mirna je već stekla popularnost sama. Na Instagramu je svojevremeno objavljivala "Mirnine babuške", u kojima je glumila više osoba i sada me ljudi na ulici zaustavljaju i pitaju "Jeste li vi Mirnin tata?". U nekim od mlađih krugova je, maltene, popularnija od mene.
Žao mi je što svojevremeno nisam prihvatio poziv Gorana Bregovića da sarađujemo
Da možete da vratite vreme, šta biste drugačije uradili u životu? Šta biste promenili, a šta bi ostalo isto?
- Ne bih ništa preterano menjao, sve je super. Jedino bih voleo da se ne sećam ratnog vremena i da mi to neko makne iz glave. U to vreme nisam imao previše nade da će mi se život jednog dana ponovo vrteti oko muzike. Sve je tada bilo turobno, ružno i sivo.
Da li postoji nešto što u karijeri ili privatnom životu niste uspeli da ostvarite, a voleli biste?
- Žao mi je što svojevremeno nisam prihvatio poziv Gorana Bregovića da sarađujemo. Žao mi je što se nismo našli, što ja nisam imao dovoljno iskustva i pameti da tu situaciju iskoristim na najbolji način i uradimo neke zajedničke snimke. U to vreme sam bio već formiran muzičar. Tek je izašao album "Stranac u noći" i snažno sam gradio karijeru. Nisam bio neko koga je trebalo uzeti za rukicu i pokazati mu šta je rokenrol. Međutim, kada sam čuo šta je stvorio sa Igi Popom, tek tada mi je postalo jasno šta je on od mene hteo. Ali, nikad se ne zna šta će biti u budućnosti.
Najbolja i najjača droga je biti normalan
Kao neko ko je i sam prošao kroz vrlo mračan period, šta biste vi savetovali osobi koja danas počinje da se bavi muzikom i dolazi u iskušenja, pogotovo kada su u pitanju određene nelegalne supstance? Kako mladi da odole svemu što im se nudi?
- Vrlo je to teško pitanje, jer sam ja taj problem uspeo da rešim sam sa sobom. Verujte mi, ja sam jedan u milion. Retko se dešava da se neko ozbiljno iščupa iz svega toga. To iskustvo sam iskoristio u umetničkom smislu - kada ja pevam o "bedaku", ja sam ga stvarno prošao. Mlađima savetujem da se apsolutno klone svih hemijskih supstanci. Zavisnost je definitivno nešto najgore što može da ti se dogodi u životu i savetujem svima da se sklanjaju od svega što može da je izazove. Glavni razlog je što gubiš svoje dostojanstvo, gubiš poštovanje koje imaš od ljudi koji te okružuju, a ti to ne vidiš, što je jako ružno. Ja sam imao veliku sreću da sam jasno video šta se sa mnom događa i bio svestan šta sam sebi radim. Za razliku od nekih svojih prijatelja i poznanika, pogledao bih se u ogledao i rekao bih sebi "Sram te bilo, idiote jedan!". Ipak, imao sam veliku sreću da sam iz svega toga izašao potpuno neokrznut, neoštećenog zdravlja, mentalno očuvan... Kod mnogih mojih kolega je bilo kao u stihovima Nila Janga "the damage done". Mladim ljudima savetujem da se koncentrišu na školovanje, ljubav, umetnost, a ne na beg od realnosti. No, najbolja i najjača droga je biti normalan.
NE PROPUSTITE
