Karijera mlade manekenke i glumice je obećavala, a onda je njen život ugašen za samo nekoliko sekundi
Veliki broj poznatih ličnosti suočio se s teretom slave. Paparaci, stalna pažnja medija, zadiranje u privatnost, činjenica da svako oseća slobodu da kaže šta misli o njihovom poslu, izgledu, životnim izborima, kilaži, stilu...
Sve to, međutim, oni najuspešniji stoički podnose, ali se o jednom problemu s kojim se susreću slavni ne priča dovoljno – o progoniteljima poznatih.
Nemali broj svetskih zvezda imao je u prošlosti probleme s ljudima koji su upadali na njihova imanja, slali im preteća pisma, pratili ih na svakom koraku, a obično se sve završava brzom reakcijom policije. Takvu sreću, međutim, nije imala manekenka i glumica Rebeka Šefer.
Rebeka Šefer rođena je 6. novembra 1967. godine u Oregonu, kao jedino dete u jevrejskoj porodici. Njena majka bila je nastavnica i spisateljica, dok joj je otac bio dečiji psiholog. Kako je odrastala uz religiju, kao devojčica je mislila da će postati rabinka, ali je ova želja nije dugo "držala" – već u srednjoj školi dobila je priliku da se okuša u modelingu.
U tinejdžerskim godinama je snimala reklame, pozirala za prodajne kataloge i statirala u filmovima, a bilo je očigledno da je čeka velika budućnost i da ima šansu da postane vrlo uspešna zahvaljujući svojoj lepoti.
Zbog toga su joj, inače konzervativni, roditelji dopustili da se preseli u Njujork kada je imala samo 17 godina, sada već davne 1984.
Tamo joj se smešila manekenska karijera, a Rebeka je stalno vredno radila, a onda su joj se otvorila vrata filma i televizije. Najpre je dobila manju ulogu u komediji Vudija Alena "Radio Days".
Počela je da se pojavljuje na naslovnim stranama, producenti su se otimali oko nje, preselila se u Los Anđeles, a uskoro je Rebeka došla i do uloge Patricije Pati Rasel u komediji "Moja sestra Sem". Serija je odmah postala televizijski hit, ali je gledanost počela da opada posle nekog vremena, pa je otkazana.
U svakom slučaju, Rebeka je i te kako privukla pažnju publike i nastavila je da snima, pa je zabeležila još pet uloga, kada je njen mladi život nasilno prekinut.
Do jula 1989, glumicu je već tri godine proganjao Robert Džon Bardo – pratio ju je, slao joj pisma, pokušavao da uđe na snimanje serije "Moja sestra Sem" da bi joj se približio.
Jednom mu je čak odgovorila na pismo, što je on video kao podsticaj da nastavi, ali je nakon izvesnog vremena prestao da proganja nju i postao opsednut Madonom, Debi Gibson i Tifani Darviš.
Sve se promenilo kada je gledao Rebekin film "Scene iz klasne borbe na Beverli hilsu", u kom ju je ugledao u krevetu s jednim glumcem. Tada se u njemu probudio bes, kako su pisali američki mediji, i želeo je da je "kazni jer je postala još jedna holivudska ku*va".
Odmah je pronašao njenu adresu u Los Anđelesu, kupio pištolj i otišao do njenog doma.
Rebeka Šefer je u tom momentu bila kod kuće i čekala da joj stigne scenario za film "Kum 3", za koji je trebalo da pripremi audiciju, kada se čulo zvono.
Otvorila je vrata i ugledala Bardoa, koji joj je pokazao pismo koje mu je jednom poslala i pričao o svojoj ljubavi prema njoj. Rebeka ga je saslušala, zamolila da više ne dolazi i zatvorila vrata, nakon čega je Bardo otišao na doručak, a potom se sat vremena kasnije vratio do njenog stana.
Rebeka je "otvorila vrata hladnog izraza lica", kasnije je pričao Bardo, na šta je on izvadio pištolj i upucao ju je u grudi. Kako je ubica objasnio, glumica je pala i rekla samo: "Zašto?", posle čega je prevezena u bolnicu. Preminula je 30 minuta kasnije, sa samo 22 godine života.
Strašna smrt Rebeke Šefer danas se u Holivudu i svetskim zakonima smatra prekretnicom jer je nakon nje donet zakon o uhođenju, najpre u Kaliforniji, a zatim i širom Sjedinjenih Američkih Država i sveta. Po njemu, proganjanje je proglašeno krivičnim delom, dok su donete i mere kojima je ograničen prostup informacijama o adresi, broju telefona i sl.