Uplašio se, odbio operaciju i 50 godina živi s tim: Ispovest slavnog glumca o neobičnom stanju koje ga prati od mladosti

Poznati glumac ne priča o privatnom životu, ali je uvek spreman da odgovori na pitanja o neobičnom izgledu svojih prstiju kako bi podigao svest o stanju s kojim živi

Britanski glumac Bil Naj (73) jedan od slavnih koje smo videli na sinoćnoj Met gali, gde je stigao držeći pod ruku urednicu magazina Vogue Anu Vintur.

 

Šarmantni glumac bio je jedan od domaćina ove gala večeeri, a kao i obično bio je vrlo vedrog raspoloženja i šarmantan kao i uvek.

Bil Naj, kog smo gledali u desetinama popularnih filmova i serija, ne govori mnogo o svom životu daleko od kamera, a poznato je da je 27 godina bio u vanbračnoj zajednici s glumicom Dajanom Kvik, s kojom ima ćerku Meri. Još je otkrio da navija za Kristal palas i da je fan Pokemona, a daleko je pričljiviji bio kada je želeo da podigne svest o stanju s kojim živi od mladosti.

 

Naime, gledaoci Najevih filmova i serija, od kojih su samo neka "U stvari ljubav", "Pirati sa Kariba", "Podzemlje" itd, primetili su da se njegovi prsti retko pomeraju, kao i da su mu palčevi i dva poslednja prsta na rukama uglavnom priljubljeni uz dlan. Kako je svojevremeno i sam rekao, on godinama pati od Dipitrenove kontrakture, jednog od najčešćih oblika deformiteta šake.

 

– Počelo je kad sam bio u dvadesetim. Bio je prilično uznemirujuće. Trebalo je da operišem prste tada, ali nisam jer sam bio u haosu i uplašio sam se – ispričao je glumac svojevremeno za The Guardian. – Zato imam ove jezive šake.

Kako je istakao, ovo stanje je nasledno, a on zna i otkud ga je dobio.

– Nasledio sam to s majčine strane porodice – rekao je jednom prilikom za The Northern Echo. – Moja dva poslednja prsta na obema šakama su trajno pripijena uz dlanove.

Ovo stanje neki zovu još i "vikinška bolest" iako su pojedine studije pokazale da nema dokaza da je ovo Dipitrenova kontraktura bila zastupljena u prošlosti nordijskih zemalja.

 

Kako prepoznati Dipitrenovu kontrakturu?

Tipično, ovo stanje se prvo manifestuje kao zadebljanje ili čvor na dlanu, a u početku može biti praćeno bolom, ali ne mora. Međutim, kako stanje napreduje, dolazi do bezbolnog i sve većeg gubitka opsega pokreta zahvaćenog prsta ili više prstiju.

Najraniji znak kontrakture je trouglasto nabiranje kože dlana dok ona prelazi preko tetive fleksora neposredno pre pregiba fleksora prsta, u metakarpofalangealnom zglobu.

One su obično bezbolne, ali se u nekim slučajevima može javiti tenosinovitis, koji izaziva bol.

 

Dipitrenova kontraktura može da se leči na različite načine: već pomenutom operacijom koju je Bil Naj odbio, zatim zračenjem, aponeurotomijom, injekcijom kolagenaze... u zavisnosti od težine stanja.