Kad je ostala trudna s drugim suprugom, Stivenom Krejnom, naslednikom duvanske kompanije, za kojeg se udala u leto 1942. u Vegasu, ispostavilo se da njegov razvod od prethodne supruge još nije pravosnažan, pa su morali da sačekaju i ponovo se venčaju godinu dana kasnije
Kad je ostala trudna s drugim suprugom, Stivenom Krejnom, naslednikom duvanske kompanije, za kojeg se udala u leto 1942. u Vegasu, ispostavilo se da njegov razvod od prethodne supruge još nije pravosnažan, pa su morali da sačekaju i ponovo se venčaju godinu dana kasnije, neposredno pre nego što je na svet došla Čeril Kristina Krejn, njeno jedino dete. Već 1943. braku je okončan, a Lana Tarner se sa žarom bacila na posao. Nagovorila je šefove u ‘MGM-u’ da joj daju glavnu žensku ulogu u filmu ‘Poštar uvek zvoni dvaput’; film je postao hit, a Lana Tarner je dokazala da nije samo lepo lice nego i odlična glumica.
Lana se strastveno bacala i u nove veze: s glumcima Turhanom Bejom, Piterom Šoom, Robertom Hatonom i Tajronom Pauerom, s kojim je ostala u drugom stanju i ponovo otišla na abortus. Šta je tražila u zagrljaju svih tih muškaraca? Jedan šef studija ‘MGM’ uporedio ju je s Grejs Keli, koja je, uprkos izgledu ledene dame, više od svega volela dobar seks, i objasnio:
– Lana je imala moral i stav muškarca. Volela je seks. Kad bi videla mišićavog scenskog radnika u tesnim pantalonama koji joj se svideo, pozvala bi ga u svoju garderobu.
Tarnerova je, s druge strane, tvrdila nešto sasvim drugo:
– Seks mi nikad nije previše značio. Biće mi žao ako vas to razočara, ali to je istina. Romantika, to da. Ona mi je bila važna. Bilo mi je stalo do udvaranja i maženja, a ne do seksa.
Da je zaista držala do romantike, pokazala je 1948. na venčanju s milionerom Henrijem Dž. Topingom. Iako su i ona i mladoženja imali iza sebe već dobar broj propalih brakova, za Topinga se udala na njegovom imanju u Konektikatu, na tradicionalnom obredu, u raskošnoj beloj venčanici, u pratnji deveruša i male Čeril koja je bacala ružine latice. Kolumnistkinja Heda Hoper opisala je svadbu kao ‘venčanje godine’, ali Lana Tarner je na medenom mesecu u Evropi prvi put spontano pobacila, a pošto ju je Toping uhvatio in flagranti sa zabavljačem Bilijem Danijelsom u noćnom klubu ‘Mocambo’, prerezala je sebi vene u očajničkom pokušaju da spase brak. Kad se on ipak raspao 1951, opet je završila u bolnici s posekotinama na zglobovima, za koje je, prilično neuverljivo, tvrdila da ih je zadobila od slomljenog stakla na vratima.
Iako prva tri supruga nisu bili ’bajni i sjajni’, u poređenju s četvrtim, glumcem Leksom Barkerom, delovali su kao prava gospoda. Za Barkera, koji se proslavio kao filmski Tarzan i posle Old Šeterhend u filmovima o Vinetuu, udala se 1953. u Italiji, gde je snimala film ‘Flame and Flesh’, a svadbenu svečanost ponovili su iste godine i u Holivudu, valjda jer je Lana bila uverena da je našla pravu ljubav.
Možda bi brak i potrajao da Čeril nije baki Mildred poverila šta joj očuh radi kad joj uveče dolazi u sobu. Povučena devojčica čeznula je za maminim poljupcem za laku noć, ali Lana je retko imala vremena za svoju jedinicu – kad god je kćerka želela da je poljubi, ona ju je upozoravala da joj ne pokvari šminku i frizuru, pa se usamljena devojčica zavlačila u majčin ormar da bi ‘udisala njen miris’. Umesto mame, Čeril je u njenoj sobi posećivao Leks Barker, koji ju je tako zverski silovao iz noći u noć, od njene desete do trinaeste godine, da su joj ostale trajne posledice.
Kad je Čeril malo porasla i odlučila da se odbrani, očuh je pokušao da je uguši jastukom. Devojčica se napokon poverila baki, koja je sve odmah rekla Lani Tarner. Glumica se u sred noči prišunjala Barkerovom krevetu i prislonila mu pištolj uz glavu, ali onda je pomislila: ‘Je li ovaj gad vredan toga da ostatak života provedem u zatvoru? Da odbacim karijeru, uništim sve oko sebe?’
Kad se Leks ujutro probudio, Lana ga je izbacila iz kuće i zatražila razvod, ali nije ga prijavila policiji kako bi izbegla skandal. Ali, i bez tog skandala njena serija brakova i ljubavnika bila je previše pikantna za ‘MGM’, koji je s glumicom 1956. raskinuo ugovor.
Kao za inat, baš tada je postigla svoj najveći uspeh: za ulogu u filmu ‘Gradić Pejton’, po kome je kasnije nastala popularna televizijska serija, nominovana je za Oskara za najbolju žensku ulogu. Posle svečane dodele, na kojoj nagrada nije pripala njoj, nego glumici Džoani Vudvord za ‘Tri Evina lica’, kod kuće ju je dočekao pijani ljubavnik Džoni Stompanato i prebio je.
"Još sam na sebi imala nakit. Više me zabolela gorka ironija da sam zlostavljana žena s dijamantima, nego udarci Džonijeve šake" – rekla je kasnije.
Gangster i desna ruka mafijaškog bosa Mikija Koena, tridesetdvogodišnji Stompanato bio je naočit i uvek kicoški odeven, pa su ga mediji u to doba zvali ‘Adonis podzemlja’. Lana Tarner se zagrejala za njega, a čak i kad je saznala da se iza njegovog zgodnog lica krije pravi nasilnik, nije htela da ga se reši.
"Njegova strast me uzbuđivala" – priznala je u autobiografiji.
Ali svađe su bile česte i žestoke, batine uobičajene. Kad ju je Džoni u jesen 1957. posetio u Engleskoj, gde je snimala ‘Another Time Another Place’, u besu je pokušao da je zadavi, zbog čega je tri nedelje izostala sa snimanja. S mafijašem je na kraj uspeo da izađe samo njen filmski partner Šon Koneri, koji mu je, kad se Stompanato pojavio na setu naoružan i počeo da preti Lani i ostalim glumcima, istrgao pištolj i tako mu zavrnuo ruku da se nasilnik morao povući.
Svađu i tuču posle svečane dodele Oskara slučajno je videla tad četrnaestogodišnja Čeril, koja se uplašila da će joj Stompanato ubiti majku, zgrabila kuhinjski nož i zarila ga maminom ljubavniku u stomak. On se srušio, Čeril je pobegla u svoju sobu, a Lana Tarner je nazvala svoju majku, koja je na kraju pozvala policiju. Kad su došli, Stompanato je već bio mrtav.
Skandal je potresao Ameriku, nizale su se teorije o tome šta se zapravo dogodilo, na videlo su izlazila strastvena pisma koja je holivudska zvezda pisala svom ljubavniku, a ona je u sudnici izvela predstavu života, lomeći prste dok je svedočila kako je Stompanato bio opsednut njom i kako joj je pretio da će joj ubiti majku i kćerku ako ga ostavi. Nije čudo što je publika hrlila u bioskop da gleda ‘Gradić Pejton’, u kom je Lana Tarner na platnu takođe dramatično svedočila u sudnici.
Naravno da je još veću pažnju izazvala ‘Imitacija života’, filmsko remek-delo čiji likovi zaista kao da imitiraju život Lane Tarner: glumica koja posvećuje više vremena karijeri nego kćerki, i kćerka koja se zaljubljuje u majčinog ljubavnika.
Čeril je na kraju oslobođena pa je, prema vlastitoj želji, otišla da živi s bakom, a kasnije se, prilično očekivano, opredelila za istopolne veze, dok je Lana Tarner nastavila da se udaje – prvo za Frederika Meja, zatim za 11 godina mlađeg producenta Roberta Itona, i na kraju za hipnotizera Ronalda Dantea, koji je od nje ‘pozajmio’ 35.000 dolara za posao koji nikad nije pokrenuo, a posle joj je ukrao i nakit u vrednosti od 100.000.
Posle poslednjeg razvoda, 1969, Lana je odabrala ‘svojevoljni celibat’, kako je to sama rekla.
– Htela sam da imam muža i sedmoro dece, ali ispalo je obrnuto – objasnila je i dodala. – Ranije sam se oslanjala na muškarce, ali u svakoj krizi bili su beskorisni, a ja sam bila jaka. Otvoreno ću reći da nemam nikakve želje ponovo da se udajem.
Utehu je našla u veri kad se 1980. preobratila na katoličanstvo. Dugo je bila u platonskoj vezi sa svojim frizerom, koji joj je pomogao da počne zdravo da se hrani, isključivo organskom hranom, i da prestane da pije.
Piću je, naime, bila više nego sklona – jednom je na putu na neku zabavu izvukla pljosku iz torbice i potegla gutljaj viskija, a kad joj je pratilac rekao da pričeka jer će za 15 minuta biti na zabavi gde ima pića, rekla je:
– Ali to je 15 minuta bez alkohola!
Pušenje je, međutim, ostavila tek kad su joj 1992. dijagnostikovali rak grla, od čega je na kraju i umrla. Kćerki Čeril, koja je do odlaska u penziju radila kao agent za nekretnine, ostavila je neke lične predmete i pedeset hiljada dolara, dok je veći deo imovine, procenjene na milion i sedamsto hiljada dolara, ostavila svojoj sluškinji Karmen Lopez Kruz, koja je za nju radila punih 45 godina i negovala je tokom bolesti.
Ni dan danas se ne zna da li je uz Lanu Tarner na samrtnoj postelji 29. juna 1995. bila Čeril ili odana Karmen.
