Kad je ostala trudna s drugim suprugom, Stivenom Krejnom, naslednikom duvanske kompanije, za kojeg se udala u leto 1942. u Vegasu, ispostavilo se da njegov razvod od prethodne supruge još nije pravosnažan, pa su morali da sačekaju i ponovo se venčaju godinu dana kasnije
Tokom karijere duge pola veka Lana Tarner snimila je 54 filma i imala status velike glumice, ali ništa od uspeha na velikom platnu nije moglo da se meri s njenim privatnim životom.
Sedam muževa, sedam razvoda, dva pobačaja, troje mrtvorođenčadi, 698 pari cipela, više od 150 ljubavnih veza s muškarcima kao što su Ričard Barton, Din Martin, Kirk Daglas, Klark Gejbl ili Frenk Sinatra, borba s alkoholizmom i bar dva pokušaja samoubistva, previše su za jedan život, ali ne i za Lanu Tarner. Ona se nije zadržala samo na brakorazvodnim parnicama i ljubavnim aferama, nego je u taj miks, u pravom stilu film noara, dodala i nasilje, silovanja i ubistva.
Prva nasilna smrt zadesila ju je rano. Rođena kao Džulija Džin Mildred Franses Tarner 8. februara 1921. u Ajdahu, imala je šest godina kad je ostala bez oca. Verdžil Tarner, rudar sklon kocki, ubijen je posle partije karata koja je pošla po zlu.
Mala Lana, kako je sama sebe kasnije nazvala, preselila se s majkom Mildred u Los Anđeles, gde su živele po kućama prijatelja i jedva krpile kraj s krajem.
– Bila sam sluškinja, jeftina Pepeljuga, koja se nije mogla nadati čarobnoj bundevi – napisala je u autobiografiji pod naslovom ’Lana: dama, legenda, istina’ 1982.
Ali, čarobna bundeva se ipak u jednom času pojavila i, baš kao u bajci, odvela Pepeljugu na mesto gde je mogla da se pretvori u princezu. Legenda kaže da ju je jedan filmski agent zapazio dok je jela sladoled u poznatoj drogeriji ’Schwab’, a zapravo ju je otkrio urednik časopisa ’Hollywood Reporter’ kad je pobegla s nastave i sedela u znatno manje otmenom ’Top Hat Cafeu’.
Odmah ju je odveo kod Zepa Marksa, jednog od braće Marks, koji je imao glumačku agenciju, a on joj je osigurao prvu ulogu u filmu ‘They Won’t Forget’ iz 1937, u kojem se, u ulozi prerano sazrele školarke, pojavila u tesnoj suknji i jednako tesnom džemperu. Iako je na platnu bila tek nekoliko minuta i pritom nije izgovorila niti jednu jedinu reč, njena bujna figura i napućene usne odisale su takvim istinskim seksepilom da je ubrzo postala omiljena pinap devojka.
Studio ‘Metro-Goldwyn-Mayer’ ju je u početku promovisao kao tipičnu američku plavokosu (premda blajhanu) lepoticu, u filmovima namenjenim tinejdžerskoj publici, kao što je ‘Love Finds Andy Hardy’ iz 1939. Ali onda je malo pokvarila taj mladalački seksi imidž: kad ju je verenik, naočiti advokat Greg Baucer, jedne večeri ostavio na cedilu zbog Džoan Kroford, devetnaestogodišnja Lana Tarner se naljutila, izašla sa 11 godina starijim muzičarom i plejbojem Artijem Šoom i te iste noći se za njega udala. Brak nije potrajao ni četiri meseca jer se Lana i Arti, koji se izdavao za velikog intelektualca, nisu ni u čemu slagali.
– Gnjavio me Ničeom i Šopenhauerom. Probala sam posle da ih čitam, ali nisam daleko stigla – iskreno je priznala.
Šo je za nju kasnije rekao da je ‘šupljoglava’, a ona za njega da je obdaren isključivo kao muzičar. Kad je ostala u drugom stanju, Arti se pokazao kao potpuno đubre izjavivši da dete nije njegovo. Lana je pobacila i potom su se rastali.
Usledio je vrtoglavi niz ljubavnika i muževa, od kojih se nijedan nije baš iskazao.
– Zašto su me uvek privlačili pogrešni muškarci? Zašto sam uvek ja na kraju nagrabusila? Gotovo svi muževi su mi samo uzimali i uzimali, a ja sam davala i previše – napisala je u autobiografiji.
Nastavak na sledećoj strani!
