Čuvena imitatorka Biljana Ristić otvorila nam je vrata svog doma pre dve godine u ovo vreme. Tada nam je ispričala da, otkako se vratila iz Budimpešte, gde je živela tokom burnih devedesetih, okružena uspomenama uživa u svojoj kući sa zidovima od cigle smeštenoj u jednoj mirnoj ulici u Šumicama. Dom koji je s pažnjom uredila još pre skoro dve decenije, kada se u njega uselila sa pokojnim mužem političarom Dušanom Mitevićem i sinom Adamom, budi prijatna sećanja na drage ljude i minule trenutke i otkriva njen optimističan pogled na svet. On je slika nje same. Kič i šik u njemu čine savršen spoj pa raskošne veštačke ruže prkosno pariraju skupocenim antiknim komadima nameštaja, a domaćica na poslužavniku sa likom legendarne Merilin Monro goste služi isključivo vrhunskim konjakom, viskijem i svojim omiljenim pićem - šampanjcem.
- Ovde sam sa porodicom svila gnezdo 1989, a ovu kuću smo odabrali jer ima i vrt, što je bilo veoma zgodno s obzirom na to da je moj sin tada bio gotovo beba. Krajem devedesetih otišli smo u Budimpeštu, gde smo boravili sedam godina, a odnedavno sam ponovo u Srbiji, mada živim na relaciji Beograd - Mađarska - London, gde Adam studira medije i medijsku produkciju. Iako sam celu mladost provela u krugu dvojke, prvo u Palmotićevoj, a zatim i Krunskoj ulici, veoma sam zavolela ovaj kraj. Neposredno po useljenju počeli smo sa uređenjem enterijera. Zajedno sa mužem birala sam nameštaj i slike, a brojne džidža-bidže sam kupovala sama, pošto smatram da je malo kiča neophodno da bi život bio veseliji. Volim da čuvam raznorazne sitnice jer mi se, kad ih pogledam, pred očima kao u filmu Amarkord nižu slike iz prošlosti. Mesingane kineske simbole koji označavaju sreću, zdravlje i ljubav, a nalaze se na zidu pored baštenskih vrata, dovukla sam čak iz Njujorka gde sam 1987. nastupala u Šeratonu sa Živanom Saramandićem. Čim sam ih ugledala, znala sam gde ću da ih stavim. Tom prilikom Adamu sam donela dvorac sa tada aktuelnim junacima Masters of the universe, a kad sam mu ga predala, kratko je rekao: Meni ne treba dvorac, već mama. Shvatila sam da baka servis nije adekvatna zamena za roditelje i prestala sam da putujem. Imitacija i veštačko cveće idu uz mene, pa mi je kuća puna buketa koji izgledaju skoro kao pravi.
Biljanino carstvo koje predstavlja mešavinu najrazličitijih stilova, skriveno je iza drvenih ulaznih vrata. Iz antrea u prizemlju ulazi se u trpezariju koja je pultom odvojena od kuhinje, a u njoj pažnju privlače dve šolje sa Adamovom slikom i natpisima: Najboljoj mami na svetu i Najboljem tati na svetu. Četiri stepenika niže je salon na čijim zidovima su dela Danice Antić, Zore Petrović i dela naivnih slikara, a iznad kamina su porodične fotografije u zanimljivim ramovima.
- Posebno mi je draga slika koju mi je, kad sam se udala, poklonila moja kuma Minja Sovilj. Ona je htela da mi kupi AMC posuđe, a pošto nisam umela ni jaje da skuvam, šalila sam se da će njen poklon stajati ispod kreveta i da ću ga s vremena na vreme glancati. Tako sam umesto posuđa dobila ulje na platnu i kad god ga pogledam setim se nje, pošto više nije među živima. Kao Mao Ce Dung sam, negujem kult sopstvene ličnosti, pa su tu i moji portreti. Neke su mi darovali sami umetnici, a druge je naručio moj muž Dušan. Izdvaja se onaj koji je uradio Slobodan Sotirov. Nije mu bilo nimalo lako dok me je portretisao, jer sam se stalno nešto bunila. Na njemu sam u crvenoj toaleti, to je boja koka-kole, marlbora, boja strasti i moja omiljena boja. U jednom uglu su zidni sat, sto i dvosed i fotelja u alt dojč stilu, toliko stari da samo čekam da im iskoče federi. To sam, kao i vitrinu u trpezariji - u kojoj su kobaltne šoljice, čaše od brušenog kristala, srebrni set za čaj - i komodu pored udobnog crnog troseda u dnevnoj sobi, nasledila od bake. Ranije sam volela da idem na buvlju pijacu i tražim interesantne činije i posuđe, a u Budimpešti sam obilazila zalagaonice, jer u njima može da se nabavi vrlo lep nakit. Ipak, ne robujem materijalnim stvarima. Novac radije trošim na putovanja i druženje sa prijateljima. Obožavam da pozivam drugarice, ili idem kod njih u goste, često pravimo ženske žurke, pričamo i ludo se zabavljamo.
Podovi u kući prekriveni su ručno čvorovanim makedonskim tepisima, a zid uz stepenište koje vodi na sprat, gde su Biljanina spavaća soba i kupatilo, ukrašen je davno nastalim karikaturama.
- U mojoj kući ima mnogo stepenica, što je odlično za liniju. Stalno trčim gore-dole. Deo zidova prekrivaju brojne karikature. Neke od njih veoma su mi drage: karikatura mog oca iz 1945, ona mog supruga, rad Paje Stankovića, crtež Ive Andrića i moj na kome sam predstavljena kao misica sa krunom i žabom koja sedi na rukohvatu prestola. Na spratu je moja soba sa francuskim ležajem, a nekoliko stepenika iznad i Adamova. Na mom krevetu je karirani crveni prekrivač, u uglovima neizbežno veštačko cveće, a važno mesto zauzima i stočić za šminku, iznad koga su vesela i tužna maska, koje sam takođe donela iz Amerike. Kada sam sama, prija mi da se opustim u svojoj odaji, čitam knjigu ili gledam neki dobar film - otkriva Biljana.
Ana Rundo Mitić
Tekst je objavljen u magazinu Story, u broju 117, 18. decembra 2007.
