Suzana Mančić otvorila je vrata svog prostranog i udobnog stana u centru Beograda, a svaki detalj je pažljivo uređen
Voditeljka i čuvena Loto devojka Suzana Mančić otvorila nam je svojevremeno vrata svog stana u samom centru grada, u zgradi koja se nalazi tik pored Beograđanke. Ona se u ulicu Kneza Miloša doselila pre više od jedne decenije, a žamor prestonice joj ne smeta.
Ovaj stan ima 175 kvadrata, a kada ga je kupila, sve je promenila u njemu.
"Ima i prednosti i mana živeti u centru grada. Ulica kneza Miloša jedna je od najprometnijih, ovuda prolaze i sve demonstracije, uvek je bučno. Dešavalo nam se da po nekoliko dana ne možemo prozor da otvorimo ako su napolju neki radovi. Ali, s druge strane, zanimljivo je kad ispod prozora vri život, ovo je žila kucavica prestonice."
"Rekla bih da sam ovim stanom zaokružila sve svoje selidbe. Zgrada u kojoj živim sazidana je iste godine kada sam se ja rodila, s tim što sam ja u mnogo boljem stanju nego ona. Komšije su veoma fine. U prvi mah, kada sam se doselila ovde, malo su zazirali od mene, mislili su valjda da sam uobražena, da ću glumiti neku zvezdu, ali su brzo shvatili da sam normalna osoba", pričala je voditeljka.
Renoviranje Suzaninog doma trajalo je dugo, ali je ona u svemu tome uživala. Ono što joj se posebno dopada, kao i svima koji prvi put uđu u njega, jesu prostrane terase s kojih se pruža neverovatan pogled na zapadni deo prestonice.
"Stan je bio je u veoma lošem stanju kad sam ga kupila. Uložila sam izuzetno mnogo truda, nerava i novca da bih ga renovirala.
I promenila sam apsolutno sve: parket, stolariju, instalaciju, za šta su majstorima bila potrebna puna četiri meseca. Tada sam, na sreću, imala para, pa sam mogla to da finansiram. Ali ovaj pogled preko tornjeva Vaznesenjske crkve, krovova Vlade i zastave Srbije, pa sve do mostova na Savi, bio je vredan mog truda.
Pre nego što sam se doselila ovde, živela sam u Zemunu, u Moskvi i na Kipru. I moje ćerke su veoma zadovoljne ovom lokacijom jer im je sve blizu. Navikle su se na buku i zagađenost", opisuje Suzana, koja je, nakon selidbe starije ćerke Teodore, ostala da živi ovde s mlađom naslednicom Natalijom i sestričinom Nevenom.
"I sve tri smo devojke. Nevena je kod nas nekoliko godina, studirala je veterinu, a sad se zaposlila. Mnogo je uticala na moju decu jer je vredna i radna, pa im je bila lep model ponašanja. Moje ćerke su bile pomalo razmažene, ali se to, hvala Bogu, promenilo", zadovoljna je Suzana, kojoj pogled prelazi preko brojnih detalja u stanu, što je dalje inspiriše na razgovor.
"Stan je prostran i sunčan, dvostrano je orijentisan i ima tri terase prepune cveća. Sve sama negujem, ali nažalost, slabo mi uspeva jer je u centru grada veliko zagađenje. Da ne pominjem letnje temperature, od kojih su mi sve ruže propale. Na terasi koja gleda na crkvu svako jutro pijemo kafu, a to je i kutak moje ćerke Natalije, jer je pušač.
"Ne dozvoljavam joj da puši u stanu jer mi smetaju mirisi, pogotovo od kuvanja, pa zato hranu spremam samo noću. Posle toga otvorim sve prozore da se izluftira", kaže Mančićeva, čiji životni prostor je prepun sitnih detalja koje je skupljala na različitim krajevima sveta.
Kad se doselila u ovaj stan, sa sobom je donela pet kamiona krcatih stvarima. Na sreću, sve je uspela da smesti.
"U svom domu čuvam stvari koje se nasleđuju generacijama. Moja mama je u miraz donela takozvanu tursku sobu, od koje su ostale samo dve male biblioteke, a ostali delovi su prodati za vreme okupacije da bi se preživelo. Mnogo toga sam donela i sa putovanja, recimo ruski kutak, dosta porcelana, srebrnine, umetničke slike... Sve sam to kupovala dok sam živela u Rusiji.
"Trosed na kom trenutno sedimo star je najmanje 30 godina, zreo je za četvrto presvlačenje. Ja inače ne menjam nameštaj, nego samo presvlačim. Po meni, dom čine stvari od kojih svaka podseća na nešto važno, na putovanja, lepe trenutke. Imam nekoliko hiljada knjiga, nemam više mesta u stanu gde da ih smestim. Dosta literature, najviše dečje, poklonila sam nedavno na jednoj akciji", iskrena je Suzana.