Nakon što su joj članovi porodice prerano preminuli, Eva Ras nema osećaj da više ima svoj dom, pa zato najmanje vremena provodi u svom životnom prostoru.
Glumica Eva Ras preselila se iz rodne Subotice u Beograd početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada je upisala Akademiju za pozorište, film i televiziju. U početku je menjala stanove u kojima je bila podstanar, ali se ta muka nastavila i kasnije kada je sebi mogla da priušti krov nad glavom. Taman kada bi se ona i njena porodica privikli na jedan životni prostor, usledila bi selidba.
Ona poslednja, kada je njen životni saputnik Stevan Ras već bio preminuo, glumici je najteže pala. Iz raskošnog doma u kom su živeli ona, muž i ćerka Kruna, morala je da se iseli, pa su je tadašnje vlasti primoravale da pređe u nešto što nije bilo ni nalik domu. Na sreću, uspela je to da izbegne i krajem osamdesetih kao razmenu dobila je stan u srcu Vračara.
- Ovaj stan definitivno mi je poslednji. Stanovala sam u Kumodraškoj ulici, u jednoj božanstvenoj, jednospratnoj zgradi sa vodoskokom. Onda je JNA odlučila da baš tu gradi i zbog toga su raselili 19 kuća. Ja sam bila poslednja kojoj su dali stan, a pre toga su ti državni pacovi naumili da mene iz raskošnog stana presele u neku rupu.
Zakoni su bili takvi da prilikom raseljavanja moraju da se poklope tri stvari: kvalitet, lokacija i kvadratura stana. Meni su ponudili stan u Majke Jevrosime, nekakvu aplikaciju na krovu, gde je bilo sto rupa. Odbila sam da se preselim tamo, ali oni su bili neumoljivi, hteli su da me primoraju da svoj raskošni dom, sa 30 metara amfilade, mermernom fasadom, stepenicama od kovanog gvožđa, zamenim starudijom od lesonita.
Kad mi je došlo sudskog rešenje, strašno sam plakala. Jednog dana pozvao me je direktor Kinoteke Zelenović i rekao mi: "Moraš odmah kod gradonačelnika Bogdana Bogdanovića, on je po funkciji dužan da ti pomogne". Poslušala sam ga, a Bogdanović se za pomoć obratio predsedniku Republike Ivanu Stamboliću. Čak ni njih dvojica dve godine nisu mogli da reše moj slučaj jer nisu bili u stanju da izađu na kraj sa činovnicima koje plaćaju.
Kad su mi ponudili ovaj stan, koji ima mnogo manju kvadraturu nego moj prethodni, pomislila sam samo da više ne živim u privremenom smeštaju gde su krateri od 50 metara, ovo je luksuz. Stambolić i Bogdanović bili su sa mnom kad sam gledala ovaj stan, rekli su mi da nisam dužna da ga prihvatim ako mi se ne sviđa. A ja sam ih pitala "Kad vama ističe mandat? Ako vi odete s vlasti, mene će opet staviti u aplikaciju na mansardi. Zato prihvatam ovaj dom - prisetila se Eva perioda kada je posle mnogo problema konačno uspela da se useli u svoj stan.
Nastavak i fotografije na sledećoj strani...
Ali, ni tada nije mogla da bude srećna i da uživa u novom životnom prostoru. Ubrzo je, za kratko vreme, imala dva smrtna slučaja u porodici, zbog čega i danas malo vremena provodi u stanu.
- Samo 45 dana od useljenja u ovaj stan, preminula mi je majka, a šest godina kasnije i ćerka Kruna. Tada sam odlučila da više ne razmišljam o domu, jer imam utisak kao da sam u hotelu. Ko god uđe u moj stan, kaže da mu se dopada enterijer. Valjda se oseća da je sva moja tuga utkana u njega. Ja sam morala više od pola stvari da bacim. Jer, kada se selite iz velikog stana u manji, onda morate da se rešite viška - kaže glumica i dadaje da joj nikada nije palo na pamet da napusti centar grada.
- Svi mi provincijalci hvatamo se za Vračar, obožavamo ga. Celo svoje imanje potrošila sam da bih ovde ostala. Ja sam pravi gradski čovek, uvažavam sve svoje komšije, kao i oni mene. Ali, srećemo se samo u hodniku ili liftu... Pošto ja nemam slavu jer sam Jevrejka, onda oni kod mene ne dolaze nikada - kroz smeh kaže Eva.
Zbog prirode posla, često je putovala po celom svetu, ali uglavnom nije donosila stvari koje bi je podsećale na ta putovanja, već samo slatkiše.
- Retko kad sam donosila stvari sa putovanja, nikada me to nije zanimalo. Ima nekoliko stvari koje sam kupila u inostranstvu, na primer set čaša u Njujorku, njih sam vukla po avionu kao budala jer tada nije bilo takvih čaša u Srbiji. Sad ih imate na svakom koraku.
Luster u dnevnoj sobi kupila sam u Kini, koštao je dva ili tri evra, ne sećam se. Od Duška Radovića naučila sam da sa putovanja donosim samo kolače ili torte, pričao mi je da to najviše obraduje porodicu. I bio je u pravu. Dok su moji bili živi, uvek ih je zanimalo šta sam im od slatkiša donela s puta - priča glumica.
Eva nam je pokazala ostatak prostorija u stanu i s nama podelila neke zanimljive priče o delovima nameštaja koji datira iz nekih prošlih vremena.
- Kad omladina, koja me inače voli, bude videla da još koristim ovaj stari telefon, neću im više biti zanimljiva. Imam prijateljice fosile koje još koriste ovakve fiksne telefone, plaše se zračenja iz mobilnog. Ovo je moj Šekspir, s njim živim. Kad god se uslikam sa mojim Šekijem i to objavim na Fejsbuku, dobijem puno lajkova. A krevet ima divnu priču.
Ras i ja smo bili u braku desetak godina, ali sve vreme spavali smo na podu. On je hteo poseban krevet, a ne ove od panel ploče. Tek kad je našao ovaj krevet iz pretprošlog veka, bio je zadovoljan. Otkad sam ostala sama, svim svojim mladim saradnicima koji se venčavaju nudim da odnesu ovaj krevet kao poklon, ali niko ga neće. Ne znam zašto - začuđeno je rekla Eva i potom nas odvela u malu sobu u kojoj se nalazi njen kompjuter.
- Ovde pišem romane. Pogledajte, molim vas, snobovi imaju tašne "Luj Viton", a ja imam zavesu. Moji prijatelji iz Pariza kupili su nešto u "Luj Vitonu", pa su dobili ovu zavesu na poklon. Kad su videli moje oduševljenje njome, dali su mi je na poklon - zaključila je glumica.
NE PROPUSTITE
