Na poslednjem, petom spratu jedne od starijih zgrada na Dorćolu, smešten je topli dom modne kreatorke Suzane Perić sa čijih prozora se prostire pogled na boemsku četvrt Sakadarliju, kao i na brojne krovove građevina koje već decenijama krase ovaj deo prestonice. Uske uličice sa kaldrmom, Bajlonijeva pijaca, kao i činjenica da je od ulaznih vrata do strogog centra Beograda deli samo nekoliko metara, bili su dovoljni razlozi da ova tridesetsedmogodišnja umetnica izabere baš ovu lokaciju za svoj dom i zajedno sa petogodišnjom ćerkicom Tifani započne novu etapu života.
- Ovde stanujemo već pune dve godine, mada nam je i nekadašnji dom bio takođe na Dorćolu, samo malo bliže Kalemegdanu. Oduvek sam volela centar grada, koji sam birala za stanovanje i dok sam živela u Sarajevu i u Dizeldorfu. Obožavam kada se oko mene nešto dešava i kada stalno čujem buku. Takođe, i to što stanujem na petom spratu a zgrada nema lift ne predstavlja mi problem jer svakodnevno odrađujem besplatan fitnes - opisuje Suzana.
Unutrašnjost doma prostire se na sto četrdeset kvadratnih metara odiše svežinom, a u njemu preovlađuju ljubičasta i bela boja koje su inače omiljene nijanse dizajnerke i njene naslednice. Obe podjednako uživaju u tome da stalno menjaju nameštaj, a Suzana dodatno ističe da ne voli da se vezuje za materijalne stvari. Iako njen stan podseća na one iz časopisa o uređenju enterijera, kreatorka je sama birala svaki komad nameštaja.
- Velika dnevna soba zauzima centralni deo stana, a tu su još tri sobe, jedna pripada Tifani, druga je moja, a treću sam pretvorila u garderober i baš u njoj provodim najviše vremena. Sama sam osmislila izgled celog stana osim Tifanine sobe jer je ona sama želela da je uredi. Dnevnu sobu opremile smo sa sofom i dva stočića, kako bismo obe imale svaka svoj deo - kaže kreatorka.
U zavisnosti od raspoloženja ove dve dame često menjaju izgled svog doma. Njegove zidove krase slike raznih žena, kao i Suzanin portret koji su njeni roditelji uspeli da spasu iz ratom zahvaćenog Sarajeva.
- Ne volim da se vezujem za nameštaj i svakodnevno kupujem neke sitnice, kao što su vaze. Rat u Sarajevu je učinio da izgubim sve i tada sam shvatila da je glupo vezivati se za materijalne stvari. Jedino što čuvam, i što mi je najdraže, jeste krevet u mojoj spavaćoj sobi koji sam dobila od mame i tate za dvadeset drugi rođendan i od tada ga uvek nosim sa sobom gde god se selila - otkriva Suzana.
Kada je reč o uređenju sobe malene Tifani, kreatorka se ništa nije pitala, već je sve odluke prepustila ćerkici.
- Tifani po svemu podseća na mene kad sam bila mala. U stanju je da plače i po nekoliko časova ili dana kako bi dobila ono što želi. Tako je bilo i kada smo birali nameštaj za njenu sobu. U Nemačkoj smo videle krevet u roze boji i ona je od tog trenutka želela samo taj i nijedan drugi, pa je njegovo dopremanje u Beograd trajalo mesecima. Mada pokušavam da promenim izgled njene sobe, pošto je Tifani sada već velika, i da u nju ubacim pisaći sto, ona mi to ne dozvoljava - priča dizajnerka koja je ove godine svojom kolekcijom otvorila 16. Jacobs Fashion Selection.
Pored toga što im je garderober glavna prostorija, kreatorka i njena jedinica provode dosta vremena i u kupatilu, ali se zato najmanje zadržavaju u kuhinji.
- Nije to zašto što ne volim da kuvam, već zato što za to imam veoma malo vremena. Kuhinja je najmanja odaja u stanu, ali zbog toga nisam štedela njen prostor kada sam birala frižider, jer je on najkorisniji kuhinjski element - tvrdi Suzana koja je deo nameštaja donela iz Diseldorfa, neke komade je poručivala iz Italije, ali je ipak većinu toga kupila u beogradskim salonima.
- Često se dešava da u roku od mesec dana potpuno promenim izgled stana. To sve zavisi od mog trenutnog raspoloženja, a kada rešim da kupim neke nove komade nameštaja, najčešće odlazim u salon Eviro gde je sve baš po mom ukusu. Veoma volim da enterijer ukrašavam najrazličitijim cvetnim aranžmanima, što od onog veštačkog, što od prirodnog, tako da ih svakodnevno kupujem - kaže Suzana, u čijoj se dnevnoj sobi svojim izgledom izdvaja pink komoda, detalj koji je birala Tifani.
- Dok sam bila mlađa veoma sam volela pink i ljubičastu boju, što je nasledila i moja Tifani, ali meni sada više prija bela i svetlije nijanse - naglašava Suzana.
Pošto veoma vole da se druže, stan ove dve dame nikada nije prazan, a njihovi prijatelji rado im dolaze u goste jer uživaju u prijatnom enterijeru.
- Kod nas u kući uvek je neki haos, i retko kad smo Tifani i ja same. Moje prijateljice vole da dolaze kod nas, a i ja obožavam kada svi sedimo u našem stanu, spremamo večeru i razgovaramo o svemu. Naravno, postoje i dani kada volimo da smo same. U goste nam dođe moj partner Branko, i to su oni dani kada potpuno uživamo u sređenom domu, gledajući crtane filmove i praveći sendviče. Takođe, redovno nas posećuju i drugarice moje ćerke i tom prilikom naš životni prostor postaje pravo igralište jer devojčice trče po dnevnoj sobi, voze rolere, a ponekad i bicikle - završava Suzana.
Aleksandra Dimitrijević
Tekst je objavljen u 241. broju magazina Story, 4. maja 2010. godine.