Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 6. januara, obeležavaju Badnji dan, koji prethodi Božiću – najvećem i najradosnijem hrišćanskom prazniku.
Badnji dan i Božić neraskidivo su povezani, pa se njihovi običaji često prožimaju i nadovezuju jedan na drugi. Ujedno, Badnji dan označava i završetak Božićnog posta, zbog čega sutog dana zabranjene namirnice životinjskog porekla, poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
Pored posta, ovaj praznik prati niz drevnih običaja i rituala koji su se očuvali kroz vekove.
Prvi običaj na Badnje jutro
Jedan od centralnih običaja vezan je za sečenje badnjaka, koje ima poreklo u hrišćanskom predanju prema kojem su pastiri doneli hrastove ili cerove grane u pećinu kako bi Josif zapalio vatru i zagrejao mesto Hristovog rođenja.
Prema starom običaju, domaćin je ustajao u cik zore, pre izlaska sunca, i zajedno sa muškim članovima porodice – sinovima i unucima – odlazio u šumu po badnjak.
Pre nego što bi započeo seču, domaćin se prekrstio i izgovorio molitvu, pominjući Boga, Božić i porodičnu krsnu slavu. Biralo se zdravo, mlado drvo, a grana je morala biti dovoljno velika da se iz šume ponese na ramenu.
Verovalo se da se po badnjak ide u tišini, bez razgovora, dok se pri povratku pevalo.
NE PROPUSTITE
Badnjak se, po pravilu, seče sekirom, i to sa tri snažna udarca ukoso, sa istočne strane. Ukoliko grana ne bi pala nakon tih udaraca, prema običaju se nije ponovo udaralo, već se badnjak dovršavao uvrtanjem ili lomljenjem rukama. Na mestu seče ostavljao se simboličan dar: komad odeće ili polovina pogače koju je domaćica posebno umesila, dok se druga polovina jela na putu povratka kući.
Po dolasku kući, badnjak se ostavlja ispred doma, a sa prvim mrakom unosi se u kuću zajedno sa slamom i pečenicom. U pojedinim krajevima deo badnjaka kačio se i na kapiju. Domaćin kuca na vrata i izgovara: „Badnjak dolazi u kuću“, a po ulasku ukućane pozdravlja rečima „Srećno vam Badnje veče“. Domaćica ga tada dočekuje posipajući po njemu žito, kao simbol plodnosti i blagostanja.
Danas su mnogi od ovih običaja pojednostavljeni ili zaboravljeni, ali badnjak je i dalje glavni simbol Badnjeg dana. Umesto odlaska u šumu, badnjak se najčešće kupuje na pijacama ili u prodavnicama, često ukrašen zrnima kukuruza ili trakama, i u kuću se unosi predveče, kada se i simbolično pali.
BONUS VIDEO
Badnjak je sveto drvo
NE PROPUSTITE
