duh tradicije

Kako se "KRSTI" TRPEZA i šta svi treba da urade pre jela? Stari običaji za Badnje veče koje su Srbi negovali vekovima

0

Badnji dan i Badnje veče spadaju u najlepše hrišćanske praznike, kojima se raduje cela porodica, a njih prati niz i interesantnih običaja, za koje se veruje da će doneti zdravlje, slogu i obilje u novoj godini.

Porodica okupljena oko praznične trpeze na Badnje veče
Porodica okupljena oko praznične trpeze na Badnje večefoto: Drazen Zigic/Shutterstock

Pravilno obeležavanje Badnje večeri kod Srba

 

Običaj je da se za Badnje veče po podu sobe pospe slama. Na selu se sve sobe u domu pospu slamom, dok se u gradovima slama prostire u sobi u kojoj je postavljena svečana trpeza.


Nasred sobe stavlja se veliki sto zastrt čistim belim stolnjakom. Na sto se stavlja božićna sveća, a na veliku (bakrenu) tepsiju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke preko kojih se položi božićni kolač. Domaćin po kolaču pospe žito, kukuruz, sitan novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

 

Domaćica uz ručak priprema i hladnu, posnu večeru.

 

Prebranac je jedan od obaveznih delova obeležavanja Badnje večeri
Prebranac je jedan od obaveznih delova obeležavanja Badnje večerifoto: Shutterstock / AS Foodstudio

Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo se nikad ne menja.

 

Na stolu su pržena riba, pasulj prebranac ili papula, crveni pirinač, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci sa orasima, a zatim turšija, recelj, med, orasi i kompot od kuvanih suvih šljiva i jabuka, prenosi Blic Žena objašnjenje iz knjige "Srpske slave"

Kako se "krsti" trpeza za Badnje veče?

 

U začelju stola sedi deda ili otac. Jedan od njih dvojice prekrsti trpezu orasima i u znak krsta baci orahe na sve četiri strane sobe. Orasi treba da ostanu na podu i da se za vreme celog praznika ne uklanjaju. Posle domaćina sva čeljad zauzima mesta za stolom, a domaćin pali voštanicu, koju inače pali i ostala tri dana praznika.

 

Običaj je da tada svi za stolom otpevaju "Roždestvo".

 

Porodična večera na Badnje veče
Porodična večera na Badnje večefoto: Drazen Zigic/Shutterstock

U stara vremena, na selu je bio običaj da domaćin još rano u zoru pođe u šumu da odseče badnjak. Uveče ga je prinosio ognjištu i mazao medom. Prosipao bi po kući žito, položio badnjak na ognjište, a zatim poljubio svoju decu i svim ukućanima čestitao praznik.

 

Vatra na ognjištu se po celu noć ne bi gasila, a za to vreme, napolju, božićna pečenica se okretala na ražnju. Velike vatre i pucnjevi iz pištolja objavljivala bi početak božićnih svečanosti. Rano izjutra domaćin i položajnik na dan Božića omrsili bi se pečenicom.

 

(Preuzeto iz knjige "Srpske slave")

 

BONUS VIDEO

Oni sa dubljim džepom izdvajaju i do 3 hiljade za badnjak

 

makonda-tracker