Ovim praznikom se završava Petrovski post.
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra slave Svete apostole Petra i Pavla, praznik koji je u narodu poznat kako Petrovdan, a kojim se završava Petrovdanski post.
Sveti apostol Petar je bio jedan od najvećih propovednika hrišćanstva, a veruje se da je samo nakon jedne besede u Jerusalimu uspeo da prevede 3.000 ljudi u hrišćanstvo.
Veruje se i da je njegova isceliteljska moć bila toliko jaka da je mogao da od teških bolesti leči i one koje bi samo prešli preko njegove senke.
NE PROPUSTITE
Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona.Pogubljen je tako što je razapet na krst, po svojoj molbi sa glavom nadole,jer se smatrao nedostojnim da strada na isti način kao i njegov Gospod.
Običaji i verovanja na Petrovdan
Postoji mnogo običaja i verovanja koja se vezuju za ovaj praznik, a budući da se smatra da sveti Petar čuva decu u raju, onda im na ovaj praznik deli jabuke.
Zbog toga nijedna majka koja je izgubila dete na ovaj dan neće pojesti jabuku u strahu da njeno dete u raju tu jabuku neće dobiti.
Jabuke se na ovaj dan ne seku nožem, ne lupa se jabuka o jabuku niti se bacaju, jer na taj način može da se privuče veliko nevreme. Treba da se jedu, ali se grizu.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.
Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.
Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove
Na Petrovdan domaćice prave petrovdanski kolač sa jabukama poznat kao “petrovača”, a u pripremi ovog kolača treba da učestvuju i deca.
Jedan od običaja koji se vezuje za ovaj praznik jeste i paljenje Petrovdanskih lila odnosno vatri od sušene kore breze ili trešnje čime se priziva dobro zdravlje stoke i ljudi.
Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
Još jedan od običaja jeste da uoči Petrovdana najstariji ukućanin ubere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Svaki cvet nameni po jednom ukućanu, te ih pobode u zemnju na mesto gde ih niko neće dirati.
Na sam dan praznika, u ranu zoru dok još niko nije ustao, domaćin odlazi da pogleda cvetove- čiji cvet stoji pravo- biće zdrav, kome je klonuo- biće bolešljiv, a ako je nekom e uvenuo- taj će umreti.
BONUS VIDEO
STARI OBIČAJI PONOVO ZAŽIVELI U VOJVOĐANSKOM SELU ĐURĐIN
NE PROPUSTITE
