icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

ZANIMLJIVO

U svakom domu se kiti novogodišnja jelka, a ovo retko ko zna: Zašto se ona ukrašava i kakvo značenje ima zvezda na vrhu?

Ovaj običaj datira hiljadama godina unazad

foto: Shutterstock / Ground Picture
foto: Shutterstock / Ground Picture

Običaj kićenja jelke pred novogodišnje praznike odomaćio se u domovima širom sveta. On se prenosio s kolena na koleno, a mnogi ne znaju zašto se kiti baš jelka.

 

Istorija ukrašavanja jelke za novogodišnje praznike, potiče iz simbolike zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu.

 

 

Ovaj običaj, ima korene u ranim proslavama zimske kratkodnevnice kraljice Viktorije, koja je volela da dekoriše, kao i u godišnjem osvetljenju Rokfeler centra u Njujorku.

 

Godinama pre nego što se pojavilo Hrišćanstvo, ljudi su zimzeleno bilje smatrali pravim darom. Ono je za njih imalo posebno značenje, naročito zimi.

 

Drevni narodi su grane zimzelenog drveća kačili na svoja vrata i prozore, jer su verovali da će ih ono zaštiti od zlih sila i bolesti. Oni su smatrali da je sunce 'Bog', i da zima dolazi svake godine jer je 'Bog sunca' postao bolestan i slab.

 

Jelka, novogodišnja jelka, jelka
foto: Shutterstock

 

To je bio razlog zbog kojeg su slavili zimsku kratkodnevnicu, jer su mislili da je to znak da je Bog ozdravio. Rimljani su znali da kratkodnevnica znači da će farme i voćnjaci uskoro biti zeleni i plodni. Da bi obeležili tu priliku, oni su svoje domove i hramove ukrasili zimzelenim granama.

 

Ipak, Nemačka je zaslužna za početak tradicije kićenja božićne jelke, kakve danas poznajemo. U 16.veku, kada su pobožni Hrišćani doneli ukrašena drvca u svoje domove. Neki ljudi su pravili božićne piramide od drveta, i ukrašavali ih granama i svećama.

 

 

Rašireno je verovanje da je Martin Luter, protestantski reformato, prvi dodao upaljene sveće na drvo. Hodajući ka svom domu jedne zimske večeri, sastavljajući propoved, bio je zadivljen sjajem zvezda koje su svetlucale usred zimzelenog drveća, pišu Novosti.

 

Da bi dočarao ovu scenu u svojoj kući, podigao je drvo u glavnoj prostoriji i žicom povezao sveće po granama. Od tada veliki broj ljudi je počeo da ukrašava drvca koja su imali u dvorištima, a kasnije su namenski pravljene jelke koje su unošene u kuće i kićene. 

 

novogodišnja jelka, Okićena jelka, Jelka
foto: Shutterstock

 

U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačima, šarenim papirićima, zvezdama od slame, mašnama i šarenim vaflima. Verovalo se da drvo ima magičnu moć, koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom, u narednoj godini.


Kada je vojska tokom francusko-pruskog rata okitila jelku u vojnoj bolnici, taj običaj postao je vrlo popularan. Od 20.veka jelke počinju da se kite, i crkve ih postavljaju na javna mesta u gradovima širom sveta.

 

Kada su crkve počele da kite jelku, često bi ih postavljale blizu polica sa crkvenim svećama, koje su ubrzo počele da služe za dekoraciju drveta, što se kasnije razvilo u postavljanje božićnih lampica.


Prema verovanjima, zvezda koja se tradicionalno postavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koju su tri mudraca donela do štale u kojoj se rodio Isus Hrist.