Ove sobne biljke su prirodni PREČIŠĆIVAČI VAZDUHA: Upijaju otrove iz naše okoline, pružaju kiseonik i ulepšavaju prostor

Koje kućne bijke nam mogući pomoći da se izborimo sa aerozagađenjem i duvanskim dimom i sačuvamo pluća?

 

Bez obzira na to da li pušite ili ne, od toksina u vazduhu više se ne može pobeći. Oni su svuda oko nas, a kako stepen zagađenja vazduha raste, naše zdravlje je sve ugroženije, budući da otrovne čestice lako prolaze kroz nos i grlo i prodiru duboko pluća i čak u krvotok.

Izlaganje ovim česticama može da izazove kratkoročne zdravstvene efekte poput iritacije očiju, nosa, grla i pluća, kašalj, kijanje, curenje iz nosa i kratak dah. Izloženost mikročesticama može da utiče i na funkciju pluća i pogorša medicinska stanja poput astme i kardiovaskularnih oboljenja, a naučne studije povezuju povećanje izloženosti PM 2,5 česticama s povećanim prijemom respiratornih i kardiovaskularnih pacijenata hitnim službama.

 

Dugotrajno izlaganje finim česticama može da bude povezano i s povećanom stopom hroničnog bronhitisa, sniženom funkcijom pluća i povećanom smrtnošću od raka pluća i bolesti srca.

 

Mogu li sobne biljke da umanje efekte zagađenja?

Istraživanje koje je sprovela NASA 1989. godine pokazalo je da pojedine biljke mogu da smanje zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru, uključujući i toksična isparenja jedinjenja poput formaldehida.

Međutim, novija studija objavljena u naučnom listu Journal of Exposure Science & Environmental Epidemiology pokazala je da biljke deluju tako sporo da jedva da prave neku veliku razliku. Ipak, čak i malo jeste neka pomoć, zar ne?

 

• Ženski zmaj (Dracaena fragrans)

 

Biljka koja se u prirodi prostire između Sudana, Mozambika, Obale Slonovače i Angole, pripada porodici ljiljana. Uz redovno tuširanje, u okviru odbrane od suvog vazduha u stanu zimi, lepo se razvija na sobnoj temperaturi, a važno je držati je na osvetljenom mestu, ali ne i na direktnoj sunčevoj svetlosti.

 

• Afrički gerberi (Gerbera jamesonii)

 

Ova vrsta gerbera poreklom je iz južne Afrike i upija toksine poput trihloretilena i benzena iz vazduha putem cvetova, a najbolje je da stoji na direktnoj sunčevoj svetlosti, što bliže prozoru.

 

• Svekrvin jezik (Dracaena trifasciata)

 

Sobno cveće poznato još kao sabljica i mač Sv. Đorđa takođe je afričkog porekla, a veruje se da eliminišeformaldehid, benzen, ksilen i trikloretilen. Posebno je dobar izbor jer ne traži previše svetlosti i jednako napreduje zimi, a interesantno je to što ova biljka, za razliku od ostalih, noću ispušta kiseonik, a danju upija ugljen-dioksid.

 

• Zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum)

 

 

Paukova biljka, biljka-pauk ili jednostavno zeleni ljiljan takođe deluje tako što "kupi" otrove iz vazduha, a uz to povećava vlažnost vazduha, što je od posebne važnosti u zimskim mesecima. Prija joj da bude na svetlu, a savršeno mesto za ovaj cvet je tik uz prozor.