Naučnici priznaju da ih je iznenadilo što veća upotreba ekrana u jednom važnom periodu razvoja nije pokazala značajniji uticaj na školski uspeh godinama kasnije, ali dva trenutka u detinjstvu, po svemu sudeći, mogu da budu važna.
Ekrani su danas deo naše svakodnevice, a izuzetak nisu ni deca, čak ni u najranijem uzrastu.
Poznato nam je da prekomerna upotreba telefona i tableta ima negativan uticaj na razvoj deteta, a novo istraživanje ukazuje da nije važno samo koliko vremena mališani provode uz telefone, tablete i televizore, već i u kom uzrastu dolazi do veće izloženosti ekranima.
Nova studija koja je pratila decu od prve godine života sve do osme godine je pokazala da je više vremena pred ekranima u određenim periodima povezano sa slabijim školskim uspehom u devetoj godini i lošijim rezultatima testova radne memorije oko desete godine.
NE PROPUSTITE
Praćeni mališani od bebećeg uzrasta do školskih dana
Istraživanje, koje su sproveli naučnici s francuskog Instituta Inserm i Nacionalnog univerziteta u Singapuru, objavljeno je u časopisu World Journal of Pediatrics. Naučnici su analizirali podatke iz velike studije o razvoju dece u Singapuru, a pratili su navike upotrebe ekrana kod mališana u šest različitih uzrasta.
U istraživanje je bilo uključeno nešto više od 500 dece koja su praćena od najranijeg uzrasta do srednjeg detinjstva. Roditelji su prijavljivali koliko vremena njihova deca provode uz ekrane, a ti podaci su kasnije upoređeni sa uspehom u školi i testovima radne memorije.
Rezultati su pokazali da su deca koja su imala veću izloženost ekranima u određenim fazama razvoja kasnije postizala slabije rezultate u učenju i imala slabiju radnu memoriju.
Posebno su se izdvojila dva perioda:
- vreme kada dete ima oko godinu dana i
- period oko šeste godine, kada počinje formalno obrazovanje.
– Efekti koje smo primetili u uzrastu od godinu dana bili su najveći u odnosu na sve vremenske tačke koje smo analizirali. To ukazuje da bi rano detinjstvo moglo da bude period povećane osetljivosti, kad je mozak u razvoju posebno podložan tome da vreme pred ekranom zameni interakcije važne za učenje – naveli su autori studije.
Dodali su da ih je iznenadilo što korišćenje ekrana s dve i tri godine nije pokazalo značajnu povezanost s kasnijim rezultatima, ali da se veza ponovo pojavila u šestoj godini, kad deca kreću u školu.
– Dakle, nije reč samo o najranijim godinama. I korišćenje ekrana kasnije u detinjstvu je važno – istakli su istraživači.
Nije presudno samo vreme, već i uzrast deteta
Naučnici objašnjavaju da dodatni sat vremena pred ekranom možda neće kod svakog deteta pojedinačno da dovede do primetne promene, ali na nivou populacije i male razlike mogu značajno da utiču.
Zbog toga smatraju da bi bilo najkorisnije da se digitalni uređaji ograniče već u najranijem uzrastu i da se ta kontrola nastavi tokom perioda kad dete počinje školu.
Ipak, istraživači naglašavaju da roditelji ne treba prate samo to koliko su deca pred ekranom i u kom su uzrastu. Buduća istraživanja bi trebalo detaljnije da ispitaju i kakav sadržaj deca gledaju, koje uređaje koriste, kao i koliko roditelji učestvuju u tim aktivnostima.
Jer, kako stručnjaci sve češće upozoravaju, nije samo pitanje koliko dugo dete gleda ekran već i šta zbog toga propušta.
BONUS VIDEO
Zašto pas napada svoju porodicu?
NE PROPUSTITE
