Zemlje u kojima žive nordijski narodi uvek su u vrhu lista najboljih mesta za život mališana, a u tome da oni budu najsrećniji pomažu im i države i pristup njihovih mama i tata u vaspitanju.
Iz godine u godinu čitamo rezultate istraživanja koji pokazuju da je detinjstvo zaista najsrećnije u Skandinaviji.
Na prvim mestima lista najboljih zemalja za podizanje dece obavezno su Norveška, Danska, Finska i Švedska, a analize pokazuju da najsrećniji mališani rastu baš u ovim državama.
Očigledno mame i tate u skandinavskim zemljama znaju nešto što ostatak sveta ne zna, pa nas je interesovalo šta je to što bi oni posavetovali roditelje širom planete.
NE PROPUSTITE
1. Čuvanje dece nije luksuz, već pravo.
U Norveškoj čuvanje maluišana nije samo pristupačno, zahvaljujući subvencijama, već je i visokog kvaliteta i dostupno maltene svima.
Mališani u ovoj zemlji sa godinu dana kreću u barnehage, ustanovu u okviru sistema ranog obrazovanja i nege, gde je sve usmereno na igru. Deca tu ne uče mnogo stvari napamet, već odrastaju razvijajući društvene veštine i emocionalnu inteligenciju.
2. Ne postoji loše vreme.
Sigurno ste čuli da deca u Skandinaviji spavaju u snegu i provode vreme u prirodi i po najnižim temperaturama. Svaka aktivnost koja se obavlja van kuće može da bude korisna za motorički razvoj deteta, uključujući i skakanje po baricama, a psiholozi kažu da to pomaže deci da veruju u sebe i svoje sposobnosti, uče da rešavaju probleme, ohrabruju se da istražuju i jedna sposobnost povlači drugu.
Za njih boravak napolju nije nešto u čemu uživaju vikendom, već način života.
– U Skandinaviji priroda nije luksuz, to je nužnost – kaže Linda Okeson Megurk u knjizi "Ne postoji loše vreme". – Igra na otvorenom nije stvar izbora.
3. Manje stresa i ega.
Objave na Instagramu kojima roditelji predstavljaju svoj život i decu savršeno nisu toliko česte u skandinavskim zemljama kao u ostatku zapadnog sveta.
NE PROPUSTITE
Mame i tate u nordijskim sredinama imaju mirniji pristup, koji je fokusiran na to da deca izrastu u emocionalno stabilne ljude, a ne uspešne. Ako postanu uspešni, to je upravo rezultat toga što su mališani bili dovoljno samouvereni i slobodni da istražuju, uče i usavršavaju se.
Oni naglašavaju važnost empatije, igre i povezanosti. Kako Helen Rasel piše u svojoj knjizi "Kako odgajati vikinga", roditelji puštaju svoju decu da rizikuju, greše, isprljaju se i igraju koliko god je moguće jer je igra ključ dobrobiti deteta, kao i sloboda da napravi nered.
4. Roditeljstvo je timska "aktivnost".
U zemljama Skandinavije se ne smatra herojskim činom ako otac ode na odsustvo da bi brinuo o deci. To je nešto sasvim normalno.
Štaviše, većina očeva u prvoj godini od rođenja bebe to čini, a ovo rano povezivanje postavlja temelj za ravnopravno zajedničko roditeljstvo u kasnijim uzrastima mališana. I, što je ključno, pomaže u stvaranju kulture u kojoj odgvoronost za odgajanje dece nije samo majčina.
5. Empatija se uči, ne podrazumeva se.
Knjiga Džesike Džoel Aleksander i Iben Dising Sandal "Danski način roditeljstva" je bestseler koji se bavi osnovnim roditeljskim principima ukorenjenim u danskoj kulturi, od kojih su mnogi zajednički nordijskim narodima.
Jedan se posebno ističe – ideja da mame i tate "aktivno podučavaju empatiji", što se smatra jednako važnim kao učenje deteta da čita i piše.
Najpre se to postiže kroz igru, koja je odlična prilika da dete vežba empatiju tako što će pomoći drugaru u nevolji, deliti s njim igračke ili volontirati na neki način.
BONUS VIDEO
Muke sa začećem u Srbiji
NE PROPUSTITE
