OVU GREŠKU PRAVE SKORO SVI RODITELJI: Psiholog objašnjava šta nikako ne treba raditi u razgovoru s malom decom

Psiholog iz Instituta za mentalno zdravlje otkriva jednu grešku koju pravimo dok su deca još mala, a koja može ugroziti njihovu sposobnost da se odbrane od zlostavljanja.

Srbija bruji o optužbama protiv učitelja glume Mike Aleksića. U toku je saslušavanje devojaka koje su Aleksića optužile za zlostavljanje ili silovanje, a često se može čuti pitanje šta kažu stručnjaci — kada je najpametnije da počnemo da pričamo sa decom o tome šta su prihvatljivi dodiri? Kako da naučimo dete da kaže "ne" odraslima ako mu se nešto ne dopada? Ako već ne možemo da prepoznamo nasilnika, možemo li da naučimo dete kako da se snađe u ovakvim situacijama?

 

Iz najbolje namere roditelji često deci govore da, na primer, treba da zagrle ili poljube onoga sa kim se pozdravljaju. Stručnjaci kažu da je najbolje da dete proceni sa kim želi da ima takvu vrstu kontakta.

 

— Mislim da je važno da i roditelji znaju da deci ne šalju tu vrstu poruke, dete je to koje treba da proceni i oceni sa kim želi da ima telesni kontakt i nemojte ih prisiljavati da naročito nepoznatim ljudima sedaju u krila, da dozvoljavaju da ih nepoznati dodiruju — kaže prof. dr Jelena Radosavljev Kirćanski, psihološkinja Instituta za mentalno zdravlje.

 

 

U javnom prevozu, liftu, gužvi može doći do neprimerenih kontakata koji nisu slučajni, jer te osobe tačno znaju šta rade.

 

— Dete treba da se pomeri od te osobe, glasno da izgovori: "Nemojte me dodirivati, nemojte mi prilaziti". Ukoliko odrasla osoba i dalje insistira na kontaktu s detetom prići bilo kojoj odrasloj osobi koja se nalazi u autobusu ili vozaču gradskog autobusa i reći: "Molim vas, ova osoba me uznemirava, ugrožava". Naravno, ako dete ima telefon iste sekunde zove roditelja — navodi Radosavljev Kirćanski.

 

Dete će lakše prijaviti vršnjaka zbog nasilja nego odraslu osobu od koje mu zavisi ocena, uspeh...

 

— Ukoliko se boji da kaže roditeljima onda bilo kojoj odrasloj osobi u koju dete ima poverenja, komšinici, tetki, baki, teči, znači bilo kojoj odrasloj osobi kojoj dete veruje. Ako dete proceni da ne postoji takva osoba, prijatelju ili prijateljici, vršnjaku i onda u paru sa tom osobom, ako se tako oseća sigurnije, kod školskog psihologa, razrednog starešine — naglašava psiholog.

 

Kada se deca poveravaju, važno je da se roditelji uzdrže od burnih reakcija.

 

— Roditelj treba smireno da kaže detetu pod jedan, najvažnije, ti nisi kriv ili kriva za to što ti se dešava. Odrasla osoba ima odgovornost za to što je uradila, odrasla osoba je kriva i nipošto to nije smela da radi. Treće, mi ćemo te od toga zaštititi — poručuje Radosavljev Kirćanski.

 

Analize pokazuju da zlostavljači najčešće nisu nepoznate čike i tete sa ulice, već deci bliske osobe koje imaju moć i autoritet.