Velika ljubav i strast ovoj mami su putovanja, a srećnom je čine male stvari, kao što su sunčan dan, topla šoljica kafe, neka dobra knjiga, osmesi i ćerkini zagrljaji...
Ivana Arsić Marić završila je holandski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, a za sebe kaže da je jedna sasvim obična mama jedne sasvim neobične i čarobne Đurđe, koja je njena najveća inspiracija.
Sa majčinstvom, u Ivani se probudila njena stara ljubav - ova mlada majka svoje emocije pretače u poeziju, piše Yumama. Pesme za decu koje je na početku samo pevušila svojoj ćerkici Đurđi, Ivana je počela da zapisuje i objavljuje na svom Instagram i Fejsbuk profilu, simboličnog naziva "Mamica pesmarica".
- Počela sam da pišem prve rime sa nekih pet, šest godina. Naravno, to su bili neki smešni dečiji pokušaji, ali i jasni pokazatelji da to negde čuči u meni i da ću kad tad pokušati time da se bavim, makar iz neke lične potrebe da pišem. Trenutno sam neizmerno srećna jer sam dobila poruku od jedne mame da uspavljuje dete uz moje pesmice - kaže ova mama o svojim počecima.
Cela priča sa pesmicama za decu je došla spontano.
- Pevušila sam Đurđi na raznorazne teme i vremenom sam došla na ideju da ih zapisujem, a potom i da ih objavim. Tako da ih je ona zapravo prva sve čula, a zatim naravno i moja porodica. Pošto su pesmice nastale iz čiste ljubavi, rešila sam da tu ljubav podelim i sa drugim mamama, tako je nastala moja "Mamica pesmarica".
O čemu najčešće pišete?
- Pišem o svemu i svačemu. Sve zavisi šta mi padne na pamet. Sve češće se i druge mame javljaju i daju mi ideje. Tada sam posebno inspirisana i stvarno se potrudim da napišem pesmicu na zadatu temu. To je zaista super i čini me jako srećnom. Većinom su to pesmice o životinjama, sa nekom poučnom i šaljivom pričicom ili pesmice pisane iz dečijeg ugla, kako oni vide neke stvari koje nas okružuju. Postoji i par pesama koje su posvećene nama, mamama.
Kome su pesme posvećene?
- Pesme posvećujem kako svojoj ćerkici, tako i svima koji uživaju u njima.
Uz koju pesmu ste se i sami smejali?
- Meni lično najsmešnija pesma je "Ljubomorko", pesma o dečaku koji je postao stariji brat i kojeg muči ljubomora.
Rodila se mala beba, kažu to je tebi brat
sada njega više vole, objavljujem bebi rat.
Kako da tolerišem bezobrazluk toliki,
da sad on kod mame na mom mestu siki.
Sve do juče bejah ja jedino detence,
a sad njega svi zovu maleno pilence.
Al’ najviše od svega zaboli me gorko,
kada mi svi kažu da sam mali ljubomorko.
Onda tata tvrdi da to je samo faza,
proći će me kad porastem, sad velika sam maza.
Što ja mami rekoh da brata silno želim,
sve ću sada morati ja sa njim da delim.
Ma poprilično sam siguran da to je neka fora,
što uz mlađeg brata ide ljubomora?
Koja Vaša pesma nosi najsnažniju emociju?
Na svet te je donela,
u srcu te je ponela.
U krilu te grejala,
sa tobom se smejala.
Noću nije spavala,
celu sebe davala.
Ona te je bodrila
i kroz život vodila.
I dok si mali i kad godine prolete
ona uvek brine, ti si njeno dete
Sve što ona ima za tebe će dati,
niko tako ne voli, ko što voli mati.
Pokrenuli ste i jednu zanimljivu fejsbuk stranicu, možete li nam reći malo više o tom projektu?
- "Mamica pesmarica" je moj mali raspevani svet, gde objavljujem svoje pesmice. Želja mi je bila prosto da taj svoj talenat podelim sa drugima. Ako sam uspela nekog da nasmejem, raznežim ili oduševim onda sam postigla zaista dosta. Mene lično to ispunjava, čini srećnom i inspiriše da pišem i smišljam i dalje - završava raspevana mama Ivana.
