Današnjim obeležavanjem Ognjene Marije počeo je niz praznika kojima se slave tzv. "ljuti sveci". Šta to tačno znači i kako Crkva gleda na ovo verovanje?
Već vekovima na našim prostorima, ukoliko se poslednjih dana vrelog jula dana nebo odjednom zacrni, počnu munje i začuje se jaka grmljavina, u mnogim krajevima se može čuti:
Počeli su ljuti sveci.
U pitanju je verovanje koje se, kao deo narodnog predanja, prenosi generacijama, a odnosi se na period između tri velika praznika:
- Ognjenu Mariju (30. jula),
- Svetog proroka Iliju (2. avgusta) i
- Blagu Mariju (4. avgusta).
Kako se verovalo, tih nekoliko dana u jeku leta priroda pokazuje svoju najveću snagu. Naši preci su zato ovaj period dočekivali sa posebnim oprezom, odnosno izbegavali su teške radove, naročito u polju, trudili se da budu u miru i molili se za zaštitu doma, useva i stoke od nepogoda.
Ipak, važno je naglasiti da izraz "ljuti sveci" nije deo zvaničnog crkvenog učenja već narodne tradicije. Srpska pravoslavna crkva ne govori o svetiteljima kao o onima koji kažnjavaju ljude nevremenom, gradom ili požarima.
To, zapravo, pripada narodnim verovanjima koja je nastajala u vremenima kada je čovekov život direktno zavisio od vremenskih prilika.
Zašto su Ognjena Marija, Sveti Ilija i Blaga Marija "ljuti" sveci?
Ovaj naziv nije nastao zato što su svetitelji strogi ili gnevni, već zbog doba godine u kojem se njihovi praznici obeležavaju. Kraj jula i početak avgusta su obično vreme velikih vrućina, ali i iznenadnih letnjih nepogoda, tj. oluja, udara groma i grada.
Ljudima koji su živeli od poljoprivrede jedno jače nevreme je moglo da uništi mesece rada i čitavu godišnju letinu, pa su se ovi praznici posebno poštovali, a verovalo se da ih treba provesti bez svađe, velikih poslova i svega što bi moglo da donese nesreću.
Ognjena Marija je praznik koji se vezuje za vatru i zaštitu
Prvi praznik u nizu "ljutih svetca" je Ognjena Marija, odnosno Sveta velikomučenica Marina, koja se obeležava 30. jula. U narodnoj tradiciji njeno ime povezano je sa ognjem, pa su se vekovima čuvala verovanja da tog dana ne treba raditi teške poslove, obrađivati zemlju, kositi ili započinjati velike radove.
U pojedinim krajevima ljudi su verovali da se na ovaj praznik posebno treba moliti za zaštitu od požara, groma i drugih nepogoda. Postojali su i običaji prema kojima se izbegavalo korišćenje oštrih predmeta, poput noža ili makaza, jer se smatralo da bi to moglo doneti nesreću.
Sveti Ilija je u narodnom predanju gospodar gromova
Nekoliko dana kasnije, 2. avgusta, obeležava se praznik Svetog proroka Ilije, jednog od najznačajnijih proroka Starog zaveta.
Dok ga Crkva poštuje kao velikog proroka, narodna tradicija mu je kroz vekove pripisala posebnu ulogu i verovalo se da upravlja munjama i gromovima. U pričama koje su se prenosile generacijama govorilo se da Sveti Ilija nebom prolazi u vatrenim kočijama, a da se zvuk groma čuje kada one prolaze.
Zbog tih verovanja su mnogi izbegavali radove na otvorenom upravo na njegov praznik, posebno tokom velikih letnjih vrućina kada su oluje bile česte.
Blaga Marija donosi smirenje posle "ognjenih dana"
Niz ovih praznika se završava 4. avgusta, kad se obeležava Blaga Marija, a u narodnom verovanju njen dan predstavlja kraj perioda koji se naziva "ognjeni" ili "ljuti dani".
Za razliku od Ognjene Marije, koja se povezuje s vatrom i nepogodama, Blaga Marija u predanju simbolizuje blagost, mir i zaštitu. Srbi su u prošlosti verovali da nakon njenog praznika prolazi najopasniji period velikih letnjih oluja.
Zato je ostala izreka:
Od Ognjene do Blage Marije priroda pokazuje svoju silu.
Crkvena tradicija i narodna verovanja nisu isto
Iako su običaji i verovanja o "ljutim svecima" duboko ukorenjeni u tradiciji, Crkva podseća da svetitelji ne kažnjavaju ljude prirodnim nepogodama.
Svetitelji se u pravoslavlju poštuju kao primer vere i duhovnog života, dok su priče o vremenskim pojavama i zaštiti od nesreća deo narodnog nasleđa koje se oblikovalo vekovima.
U vremenu kada su ljudi mnogo više zavisili od prirode nego danas, letnje oluje, suše i grad imali su ogroman uticaj na život zajednice, pa su zato praznici koji padaju u tom periodu dobili posebno mesto u narodnom kalendaru.
BONUS VIDEO
Da li se vernici udaljavaju od Crkve
NE PROPUSTITE
