Vrućina često deluje kao obična letnja neprijatnost, sve dok telo ne počne ozbiljno da reaguje. Kada temperatura poraste, srce doslovno prelazi u režim pojačanog rada – puls se ubrzava, krvni sudovi se šire, a krvni pritisak može da opadne.
Navikli smo da visoke temperature prihvatamo kao neizbežan deo leta, ali za kardiovaskularni sistem one predstavljaju ozbiljan izazov. Čak i kada mirujemo, srce ne "odmara", ono neprekidno pumpa krv i prilagođava se svakoj promeni temperature.
Kada postane veoma toplo, organizam aktivira složen mehanizam hlađenja. Iako nas to štiti od pregrevanja, srce zbog toga mora da radi znatno više.
Šta se dešava sa srcem tokom vrućine?
Kada temperatura vazduha poraste, telo pokušava da oslobodi višak toplote preko kože. Zbog toga se krvni sudovi šire, a srce ubrzano pumpa krv kako bi što više toplote prenelo ka površini tela.
NE PROPUSTITE
S jedne strane, ovaj proces štiti organizam od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, ali s druge dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Praktično, telo uključuje svoj unutrašnji sistem za hlađenje, ali po cenu većeg rada srca.
Puls raste zajedno sa temperaturom
Jedna od prvih promena koje se mogu primetiti jeste ubrzan rad srca. Sa porastom telesne temperature, broj otkucaja može da se poveća za oko 10 otkucaja u minuti. To znači da čak i kratko izlaganje suncu može izazvati puls kakav se inače javlja tokom fizičke aktivnosti.
U pojedinim slučajevima, puls u mirovanju može preći 100 otkucaja u minuti, što se naziva tahikardija. Ako se tome doda fizički napor, poput šetnje, sporta ili rada u bašti, srce se dodatno opterećuje i brzo dostiže granicu svojih mogućnosti.
Zašto krvni pritisak pada?
Osim ubrzanog pulsa, visoke temperature često dovode i do pada krvnog pritiska. Kako se krvni sudovi šire, krv lakše dolazi do površine kože, što omogućava efikasnije hlađenje organizma.
Međutim, to može dovesti do pada krvnog pritiska ispod normalnih vrednosti. U nekim slučajevima on može pasti ispod 90/60 mmHg, što se naziva hipotenzija.
Posledice mogu biti slabost, vrtoglavica i osećaj nestabilnosti, naročito ako je osoba dehidrirana ili dugo boravi na visokim temperaturama.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Kratkotrajne promene pulsa ili krvnog pritiska najčešće predstavljaju normalnu reakciju organizma na vrućinu. Ipak, postoje simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljnije preopterećenje organizma:
- vrtoglavica ili nesvestica
- izražena slabost i umor
- glavobolja
- lupanje srca ili osećaj preskakanja otkucaja
- grčevi u mišićima
- mučnina ili povraćanje
- otežano disanje
Ovi simptomi mogu biti znakovi pregrevanja, dehidracije ili toplotne iscrpljenosti i ne bi ih trebalo zanemarivati.
Posebno su opasni znaci toplotnog udara, kao što su konfuzija, nerazgovetan govor, iznenadna vrtoglavica, gubitak svesti ili zamućen vid. U tim situacijama neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Ko je posebno ugrožen?
Visoke temperature ne utiču na sve ljude podjednako. Veći rizik imaju osobe koje boluju od:
- kardiovaskularnih bolesti
- poremećaja autonomnog nervnog sistema
- bolesti bubrega
- multiple skleroze
- ortostatske hipotenzije
- gojaznosti
- respiratornih bolesti, poput astme
Povećanu osetljivost na toplotu mogu imati i osobe koje uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska ili diuretike, jer oni utiču na količinu tečnosti u organizmu.
Kako zaštititi srce tokom velikih vrućina?
Najbolji način da zaštitite organizam jeste da izbegavate napor tokom najtoplijeg dela dana i pomognete telu da se prirodno rashladi.
Stručnjaci savetuju:
- pravite pauze u hladu ili klimatizovanim prostorijama
- pijte dovoljno vode tokom celog dana
- nosite laganu i široku odeću od prirodnih materijala
- izbegavajte boravak na otvorenom između 11 i 17 časova
Bez obzira na sve mere opreza, najvažnije je da osluškujete svoje telo. Ako primetite ubrzan rad srca, izraženu slabost ili simptome pregrevanja, odmah prekinite aktivnost, sklonite se na hladnije mesto i omogućite organizmu da se rashladi.
Bonus video:
Ne bacajte lekove, odnesite ih u apoteku
NE PROPUSTITE
