Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliki petak, dan kada se vernici prisećaju muka, raspeća i stradanja Isusa Hrista. U pitanju je jedan od najvažnijih, ali i najtužnijih dana u pravoslavlju, koji protiče u znaku posta, molitve i tišine.
Prema jevanđeljskim zapisima, Veliki petak podseća na izdaju, patnju i kajanje. Apostol Petar se, u strahu od hapšenja nakon Isusovog privođenja, tri puta odrekao svog učitelja pre nego što je petao zapevao, baš kako je Isus prorekao, dok je Juda Iskariotski, suočen sa težinom svog postupka, sebi oduzeo život.
Ovi događaji čine suštinu duhovnog promišljanja na Veliki petak, a veroučitelji i sveštenici podsećaju da ovo nije dan za slavlje i pesmu već sećanje na Hrista i poštovanje njegove žrtve.
Dan bez liturgije i radosti
Na Veliki petak u pravoslavnim hramovima se ne služi liturgija, osim u slučaju da se poklopi sa praznikom Blagovesti, kada su pravila nešto drugačija. Post je tog dana najstroži, što znači da se vernici odriču i ulja i ribe, a mnogi praktikuju i potpuni post bez vode.
Od Velikog četvrtka pa sve do Uskrsa se ne oglašavaju crkvena zvona, već se koristi klepalo, pošto zvona simbolizuju radost.
Simbolični običaji na Veliki petak: farbanje i ukrašvanje jaja i plaštanica
Na Veliki petak domaćice tradicionalno boje uskršnja jaja, najčešće u crvenu boju, koja simbolizuje Hristovu krv i žrtvu. Prvo ofarbano jaje naziva se "čuvarkuća" i čuva se u domu do narednog Uskrsa.
U mnogim delovima Srbije vernici prilaze plaštanici, koja predstavlja Hristov grob, celivaju je i prolaze ispod stola na kojem je postavljena.
Prema narodnom verovanju, tada treba zamisliti iskrenu želju, jer se veruje da će se ostvariti.
Šta je zabranjeno na Veliki petak?
Veliki petak se obeležava kao crveno slovo, pa se veruje da tog dana ne treba raditi ni kućne ni poljske poslove. Posebno se izbegava korišćenje igle, jer se smatra da bi moglo doneti nelagodnosti poput plikova na rukama.
Tog dana se ne loži vatra, ne mesi se hleb, a u nekim domovima se čak ni ne kuva. Ipak, postoji i jedno verovanje koje nosi pozitivnu simboliku. Smatra se, naime, da će se sve što se nakalemi na ovaj dan uspešno primiti, zbog čega se Veliki petak smatra povoljnim za kalemljenje voćaka.
Verovanja i narodni običaji na Veliki petak
Kao crkvena, i narodna tradicija beleži i zanimljive običaje.
Veruje se da devojke koje uzmu cvet iz crkvene porte i stave ga pod jastuk mogu te noći sanjati budućeg muža. Postoji i verovanje da će onoga ko na ovaj dan opere kosu glavobolje zaobići tokom cele godine, dok će se, prema drugom običaju, metenjem kuće i bacanjem metle iz doma oterati zlo.
Starija predanja vezuju se i za vremenske prilike: kiša na Veliki petak nagoveštava lošu godinu za šljive, dok sunčano i toplo vreme obećava bogat rod i plodnu sezonu.
BONUS VIDEO
Teolog Nebojša Lazić odgovorio na sva pitanja na Veliki petak
NE PROPUSTITE
