Stari zaboravljeni ritual na Jovanjdan: Običaje svi znamo, a evo šta se nekad smatralo grehom koji donosi nesreću

Sveti Jovan se smatra zaštitnikom putnika, a narod je na ovaj dan negovao i običaje bratimljenja i kumovanja, kao znak časti i poštenja.

Svake godine, 20. januara, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja, poznat i kao Jovanjdan. Ovaj praznik dolazi odmah nakon Krstovdana i Bogojavljenja, i posvećen je svecu koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

 

Tradicionalno, Jovanjdan je bio dan ispunjen običajima, verovanjima i posebnim pravilima, namenjenim zaštiti doma i porodice.

 

Osim toga, veruje se da je idealan za putovanja, sklapanje kumstva i donošenje važnih životnih odluka.

Ko je bio Sveti Jovan Krstitelj?

Sveti Jovan zauzima posebno mesto među ličnostima iz Jevanđelja. Njegov život, od rođenja do mučeničke smrti, bio je obeležen asketizmom, pokajanjem i nepokolebljivom verom.

 

Rođen je od roditelja Zaharije i Jelisavete, koji su ga dobili nakon dugih molitvi. Veći deo života proveo je u pustinji, propovedajući pokajanje i krsteći narod, a upravo je on najavio dolazak Mesije.

 

Običaji koje narod i danas pamti

 

Pranje ikona – ritual zaštite

Jedan od najpoznatijih običaja bio je pranje ikona. Nakon jutrenja, ikone su se iznosile na reku ili bunar, umivale čistom vodom, a potom brisale nežnom krpom. Verovalo se da ko preskoči ovaj obred, može doneti nesreću u svoj dom.

Zabrane koje se poštuju

Na Jovanjdan su postojale i stroge zabrane:

 

Nož u rukama nije dozvoljen – podseća na stradanje Svetog Jovana.

Žene ne smeju koristiti makaze, igle ili pletivo – verovalo se da miševi neće gristi veš.

Crvena hrana i piće su zabranjeni – boja simbolizuje nevino prolivenu krv sveca.

Dobar dan za putovanja i prijateljstva

Jovanjdan je, za razliku od mnogih praznika, smatran srećnim danom za polazak na put. Sveti Jovan se smatra zaštitnikom putnika, a narod je na ovaj dan negovao i običaje bratimljenja i kumovanja, kao znak časti i poštenja.

 

Zaštitnik mnogih

Prema narodnom verovanju, Sveti Jovan stoji na ulazu u zagrobni svet i propušta duše umrlih. Smatra se zaštitnikom različitih zanimanja i grupa: pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, ugostitelja, ali i bolesnih, zatvorenika i onih koji se nalaze u nevolji.

 

Bonus video:

Zanimljivi običaji za Srpsku novu godinu