Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 6. januara, proslavljaju Badnji dan, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.
Najradosniji hrišćanski praznik Božić, kao vernog pratioca ima uz sebe Badnji dan, zbog čega se običaji na ova dva praznika ponekad prepliću.
Badnji dan je ujedno i poslednji dan Božićnog posta, što znači da je hrana životinjskog porekla – meso, jaja i mlečni proizvodi – zabranjena, a uz ovaj dobro poznat običaj postoji još mnogo rituala koji su opstali vekovima.
Najvažniji običaj na Badnje jutro
U pitanju je tradicija nastala zbog priče o tome kako su pastiri doneli grane hrasta ili cera u hladnu pećinu, da bi Josif mogao da naloži vatru i da ugreje mesto na kojem je boravio Isus Hrist po rođenju.
NE PROPUSTITE
Stari običaj nalagao je da domaćin ustane vrlo rano, pre izlaska sunca, i da s drugim muškarcima iz kuće, sinovima i unucima, odlazi u obližnju šumu kako bi posekao badnjak za kuću.
Pravilo je nalagalo da se domaćin najpre prekrsti i pomoli, pomenuvši Boga, Božić i porodičnu, krsnu slavu, a potom seče zdravo i mlado drvo, granu tako veliku da se iz šume odnosi na ramenu.
Običaj je da se badnjak seče isključivo sekirom, i to sa tri snažna udarca ukoso, sa istočne strane. Ukoliko ne uspe da odseče granu sekirom, treba da je otkrine uvrtanjem ili lomljenjem rukama.
Tradicija nalaže da se nešto ostavi na mestu s kojeg je odsečen badnjak, poput muške košulje vezane za drvo ili polovine pogače koju je domaćica zamesila specijalno za to, dok drugu polovinu oni koji su "išlii u badnjak" treba da pojedu na putu do kuće.
Postoji običaj da se u sečenje badnjaka ide ćutke, a da se pri povratku peva.
Kada stigne do kuće, domaćin stavlja badnjak ispred kuće, a potom je s prvim mrakom unosi sa slamom i pečenicom. U nekim krajevima se deo grane kači i na kapiju.
Domaćin kuca na vrata i najavljuje da “Badnjak dolazi u kuću”, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima “Srećno vam badnje veče”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
U današnje vreme su mnogi od ovih običaja izgubljeni, ali badnjak ostaje simbol Badnjeg dana. Grančica, često ukrašena kukuruzom i sl, kupuje se na pijaci ili u supermarketima, a u kuću se, takođe, unosi tek predveče i, potom, loži.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Badnjak u Zemunu
NE PROPUSTITE
